Srpski pčelar

извеле матицу као што каже г. Мајер, која се послије њеколико дана оплодила, те сад носи јаја и пчелиња и трутовска. У својој радости кличе Мајер да је ђерзонова теорија пропала, те ће је одсада у својим предавањима спомињати као историјски интересантан Факат. Мени није стало до тога што се г. Мајер шали и прави комедију са својим ексепериментом, али ми је баш од срца жао што је залудио г. Пењића ипнозом и сугестијом да мисли да је и он баш таки исти експерименат извео те вели, „да се надаље у свим предавањима не ће, пити може држати више Ђерзонове теорије“. Кога не мрзи да испореди писмо г. Мајера са чланкОхМ г. Пењића, тај ће се увјерпти да је уредник Hrvatske pčele постао пчела туђица. Ко екснерименте прави, тај ће своје експерименте просто написати, а не ће туђе чланке за своје узимати. II гле! чуда како је г. Пењић удесио заједно са Мајером да изнесе своје експерименте на сриједу! Прије петнаест година видео сам ја матицу окружену нчелама у највећој слави и помпи и то сам у „Пчели“ која је излазила у Биограду, и описао и слику донио. Уредник „Пчеле", покојни Посниковић пошље клише од слике, која представља матицу у највећој слави и помпи, г. Пењићу да донесе и он то у Hrvatskoj pčeli. Пењић донесе ту слику, али без оииса мојега и нанише уз слику њеколико ријечи како је и он видио матицу у највећој слави и помпи и кад је то опазио у кошници, дозвао је брзо са сокака њекога радника за свједока да и он то види. Покојни Посниковић нисао ми је како се слатко смијао кад је то читао. Ето тијем начином постаје г. Пењић изумјевач чега хоћеш. Штета што Пењић није парљак Ђерзонов, зацијело би одмах, како је Ђерзон открио партеногенезу, и он као евоје „откровеније“ објавио свијету партеногенесу „kako је to učinio i njeki Dzierzon“, Али ce на жалост г. Пењић доцније родио. Најљепше је да г Пењић Диклову ипотесу и не разумије. Г. Пењићу! знајте да Ђерзенова теорија још стоји и ја је још предајем у богословији и са истијем одужевљењем као и прије 23. Iодпне. Знајте да Дикел још иије побио Ђерзонову теорију. Његови се закључци не оснивају баш сасвијем на експериментима, него мпого што шта говори по својој памети. Г. Пењић треба да зна да цартеногенеза још стоји и не може је нико иорушити. Сам Двкел то не пориче. Дакле како може г. Пењић казатп: Ро prirodnom zakonu izlegu se iz oplogjenih jaja koli muška, toli i ženska bića, a teorija Dzierzonova baš kod pčela taj općeniti prirodni zakon pobija. Зна ли г. Пењић да матица не спарена и не оплођена носи јаја, из којих се развијају трутови. Зна ли г. Пењић да се пчела не може спарити ни оплодити, па ипак може снијети јаје, из којега се развије трут. То не нориче ни Дикел нити може ико порећи. Нема тога, који he то порсћи. Па шта онда г. Пењић трабуња којешта. Ја немам воље даље да говорпм о овој ствари, али стојим на услузи г. Пењићу

39