Srpski pčelar

ОДГОВОР

Ако не ћеш да ти се маторка, кад је пустила првепац, вшпе ро.јп, морају се сви матичњацп оспм једнога посјећп. Гlрвенац излази с матором матицом и у маторци остају онда сами матичњаци кад изиде из ње првенац. Ако дакле све матичњаке посијечеш у маторци, пчеле he у њој саградити матичњаке над пчелињим ћелицама, у којима пма јаја или или црви пчелињих, па ће опет маторка добити себи матицу, само шта he се та матица доцнпје развити, а то је штета за развитак друштва. Кад се пак остави матичњак у маторци послије првенца, онда добивамо куд и камо раније матицу. Маторка дакле кад пусти нрвенац може се ројити по други пут, ма да јој посијечете и све матичњаке и не ће остати без матице, јер има јаја и легла пчелпњега, само што то није практнчки, јер кад посијечете све матичњаке, онда he маторка дуго чскати за матицом, што пак није добро. Ако оставите у маторци један матичњак, онда ћете добити матицу из њега за осам, девет дана, а ако посијечете све матичњаке у маторци, онда ћете добити матицу тек за шеснаест дана, иа док се та матица стара и оплоди npohn ће пет, шест дана. За то се вријеме друштво у маторци свакп дан смањива и бива слабије па штету пчеларству. У батаку је горе у кошници мед, и тамо не носи матица јаја, али напошљетку могу пчеле сасвијем горе да саграде матичњак, који пчелар у плетари не може видјети и по томе че може га. нп исјећи. Из тога се види такођер да и стари пчелари имају уњеколико право што се тиче овога питања ма да не знају правога узрока. Гл. уредник.

Књижевност.

У календару „Србобрану* за год. 1900. има из пчелар ства од Јована Живановића ови чланци : а.) Искуцкавање народа из плетаре. б.) Вјештачко ројење с илетарама. в.) Вјештачко ројење с американкама. У „Женском Свету“ бр. 12. 1899. има чланак од Миливоја Чудомировића: „0 меду и његовој употреби у кућанству.“ У српском „великокикиндском илустрованом календару за ГОД. 1900. уређује Љубомир Лотић“ има чланак од Миливоја Чудомировића „Пчеларске справе и посуђе.“ „Пољопривредни календар“ за год. 1900. Издање Срп. пољопривр. друштва. Београд. Овај календар препоручујемо нашпм економима.