Srpski pčelar

новцима, Снбачу, Добринцима, Петровцима, Брестачу, Суботишту, Вел. Радинцима, Стејановцима, Платпчеву, Кленку, Грабовцима, Витојевцима, Огару, Товарнику, Ст. Сланкамену, Бачинцима, Јаминп, Бачуги, Влаховићу, Краљевчанпма, Вашици, Илинцпма, Батајницп, Вечмену; Балабаи Јован из Перасга (Далмација).

Одговори

„. .. Та“ Каже се, да се птица по перју познаје, али се познаје и по гласу. Ова птица кукавица, која је засела на суху грану, да с ње кречи и кука, јасно се разазнаје и по гласу и по перју а и месту на коме је добро видимо. Могли бисмо је добро стрељати „а жа’ нам је фишек оштезити“! Него чуј ме делијо „незнана“ \ Срамота је „истину заступати“ а крпти се од истине. Зазорно је према нама на виделу онако „јуначки“ се разметати под штитом „Та“ из тамне јазбине. Зазорно је таком „јунаку“ рећи, да га хвале „људн од биљура“, кад се „скроман“ ником не казује! Али као што рекох, људи непомућеног ума и вида знају и виде ко је тај „. . . Та“ па ти људи о њему суде и овако п иризнање а ' казују: да је тај . . Та“ изгубпо компас, да је уображена надрпкњига а што је најгоре да тај „.. . Та“ нпје човек на свом месту. То казују махом сви образовани људи, који су слушалп она предавања о којима води реч „. . . Та“ и који су читали његове чланке „Демократизовање образовања“. Колико је тај „. . . Та“ на своме месту, види се пз овога: ои критикује оно, што није ни чуо ни читао, дакле није ни био на предавању, па га ипак критикује. Он н. .нр. говорп како је један нредавач говорио о Канту и т. д. а о томе тај предавач нпје ни сиоменуо! Говори како је гл. уредник „Срп. Пчелара“ аплаудпрао а овај није ни био на предавању! Заиста часно ! Али што је најлепше, тај „. . . Та“ пздаје се по свему да је у Карловцима, њему је „сгало до добра народа“, критпкује на страни рад карловачких људи, а ваљда из „скромности“ (!!) није хтео да тима људима рече усмено своје мишљење, како би он поступио ради „добра“ народњег! Једину добит од свега кад би хтео, имао бп „Српски Сион% којега тај „. . . Та“ брани у ~3астави“ у два маха од „мржње“ Дра Летића и моје (Помислите!)! Све је ово само карактеристика дотичнога писца, којега зову сада у Карловцпма „Mancleville“!“ ■ Одг. ур.

112

Иретилата, огласи, рекламације, рукоииси и све што се тиче уредништва шаље се уредништву „Српско Пчелара“ у Ср. Карловце“ Претилату за Србију арима Пчеларско-воћарска задруга у Беораду. Влаеници Јован Живановић и Иван Маширевић.__ Штампа Српске Манастирске Штампарије. 1902. 190.