Srpski pčelar

изгледа најлепши, најиравилнији и најзрелији. Зрео се матичњак познаје, што је загасите боје, под прстима шушти као да је од артије, а када му се примакне ухо, чује се матица где гребе у њему. Вештачки ројити на лет треба онда, гсада у маторци има мало заклоиљена легла а много јаја и незаклоиљена легла. На ово треба добро иазити, јер до тога стоји хоће ли нам рој добро испасти или не. Пошто ће нам у рој долетети пчеле, које већ излећу на пашу, те које су ради тога мање способне за обављање послова у кошницн а особито за прихрањивање легла. то треба чим у празну кошницу метнемо оквире са леглом и почецима, пренети и пчелеса још кога оквира са леглом, јер то су све младе пчеле. Има ко не затвара матицу у кавешчић када роји на лет, но ја држим да је сигурније затворити је. Вештачки се роји на недељу две дана пред природну ројидбу. Матичњака не мора бити у маторци, коју хоћемо да ро.јимо, али бољс ако их има. На великим пчелињацима треба ца увек има задоста залишних оплођених и неоплођених матица. Да како да оплођене матице имају већу вредност него неоплођене, јер оплођену матицу прима сваки рој, а не оплођену не тако лако, н. ир. првенци примају само оплођену матицу. Нема ли пчелар готову оплођену матицу, мораће неоплођену затворити у вештачки матичњак и тако пчеле заварати. Кошници са назовиматицама, можемо помоћи ако у њу сместимо какво ројче са здравом матицом, а пчеле са назови матицом стресемо по даље, на пустимо да долећу у то ројче; или, ако такој кошници додамо прво легла и младих пчеле, а по том кроз који дан здраву матицу. У случају да за дуго заокупи рђаво време, треба и маторке и ројеве прихрањивати, тиме ћемо друштва одржати у снази, те ће нам се труд и трошак чим се укажу лепи дани и удари паша, наплатити. Свака кошница нека има своју ханеманову решетку, да се стане на пут прекомерном ширењу легла, што бива у време средње паше. Када је паша бујна или слаба не треба преграде. Када је у кошници решетка може се употребити и трутовско саће. У овом месецу појављује се тако звана мајска болест. Ова се болест позна, но силним пчелама које миле но нчелињаку а не могу да полете. Пчелари разликују више врсти ове болести. Неки кажу да долази од глади, други од жеђи, трећи кад је јака суша, а неки кажу да ова болест потиче од неке гљнвице назване Mucor. Права лека против ове болести нема, јер јој се ни права узрока не зна. Да би пчеле бар донекле сачували од ове болести, добро је држати у пчелпњаку појила са сланом водом. Као лек препоручују елану воду стога, што се у приморским крајевима не зна за ову болест. 11. Најман

119