Srpski pčelar

У „Српском Пчелару“ било је више иута писано о томе, како и зашто треба пренашати кошнице па и у прошлом броју је наш вредни сарадник г. Ђорђе Коларовић о томе говорио, а ево сада особито подсећамо своје пчеларе на пренашање кошница на бољу пашу. Ова година до сада је била скоро свуда рђава и једина је нада на позну летњу и јесењу пашу. Бели босиљак и јељда су издашне паше и могу накнадити оно, што смо до сада изгубили. Коме је стало до успеха и коме може бити нека не иропушта ирилике него нека своје кошнице плеларе и ђерзонке колима или чамцем жељезницом или лађом носи онамо, где је отворен извор за мед, пак ће му се и труд и трошак богато наградити. Слике које овде доносимо нека подсете наше пчеларе како се могу кошнице пренашати на бољу пашу. Одг. ур.

Три врло важна савета пчеларима.

I. Чувај саће!

ада одеш златару да узмеш неку ствар од злата или сребра и одреди ти цепу, теби се учини скуиом, а он ти разложи да осим вредности онога сребра или злата још рачуна и труд око израде тога нредмета. Тако можеш наићи на малу ствар са незнатном тежином злата да је много скупља од друге која је од истога материјала и још далеко тежа. А наши многи пчелари кад им дсфе Чивутин у кућу продају саће само по вази, Чивутин дакако не рачуна труд пчелињи што га је уложила док је израдила саће. чак ни вредност материјала који је уложен Но што Чивутин не рачуна, рацијоналан пчелар би морао са тим рачунати. Сваки ичелар треба да зна шта пчелу стаје труда док створи нешто саћа. Колико меда и времена потроши на то! Па ако зна, да је онај мед и време, које је пчела утрошила у саће далеко скупље пего што може добити

167