Srpski pčelar

селине, у тој онда легло трухне, некад већ у првом развитку, а некад кад је затворено. Као што дакле туберкулозни бацил доспева у скоро свакога човека, али развије се само у оном, чији му организам погодност пружа, тако по мишљењу Ламботеову бива код пчела са bacillom mesentericus vulgaris. Др. Бури у Цириху и многи американски бактеоролози побијају Ламбету. Било једно или друго, за практична пчелара није ово питање од велике важности. Доста је дазна, да је непосредни узрок болести бадил, који се, као сви други бацили брзо размножава кад дође у повољан организам. Бацил пчелиње куге велик је 3 —4 микрона. Микрон је хиљадити део једног милиметра. Ко би желео из близине Руме, да види ова сићушна бића, која могу у брзо да униште читаве пчелињаке, нека донесе комадић сата са окуженим леглом код војничког лечника у Руми г. Артура Тамаша он ће му радо својим микроскопом показати. Сила овога бацила лежи у томе што се множи дељењем. Један бацил раздели се у два. Кад ова два нарасту, а то буде за по сата, раздели се сваки у два и тако то бива даље. Тако из једнога бацила постане за кратко време милијони бацила. То множење траје око 14 дана, док има у црву хране, а по том се та маса стврдне у мрку масу која се залени на доњој страни ћелице и пчеле ју не могу извући. Опасност пчелиње куге лежи још и у том, што бацил у тој стврнутој маси не угине. Не шкоди му ни топлота ни зима и после неколико година развије се само нек се сат такав метне у кошницу. Зато при куповању пуних кошница треба добро отворити очи и прегледати саће, да нема у њему трагова од куге. Ако се у ћелицама примети стврднута маса на долњој страници, то је знак, да је кошница била кужна. У такој кошници избиће куга опет и ако то пчелар није приметио, окужиће и остале при истресању меда, ако саће из те кошнице доспе у друге, као што то при истресању меда бива. Кад узмемо још и то, да у кужној кошници свака пчела на длачицама свога тела стотине кужних бацила има и да их разноси од цвета до цвета,

88