Srpski pčelar

Многи ме је већ као тајника задруге питао: како она бројно напредује, и зашто се пчеларство тако слабо код нас шири и поред свих од природе добрих увета, које ни из далека немају н. пр. у Австрији, где се ипак пчеларство далеко више подигло него код нас? На ово питаље кратак је одговор: угледајмо се на Немце у Австрији! Свест за удруживање и тачност, јесу темељ, на ком је пчеларство у Австрији подигнуто да данас заузима важно место међу осталим гранама привреде. Стање австријског пчеларског друштва доста ми је познато било још од изложбе у Бечу 1903. године, да сам се изненадио, кад сам се осведочио с каквим се средствима располаже за развијање пчеларства. Кад сам пак јесснас прочитао у 11. броју „Bienenvater-a“ уводни чланак: „Unser Verein 10.000 Mittglieder" (наше друштво 10.000 чланова) и у њему истиче нада, да друштво не ће остати на десетхиљадитоме члану и на данашњем степену развитка, отишао сам на лице места, да од главних Фактора тога друштва потанко дознам, шта и како раде, да тако напредују. Осведочио сам се о колосалној снази друштва, које има своју пчеларску школу, путнике учитеље, одржава летње курзове, скупштине и изложбе, има свој уред, који стално Функционише, красан месечни лист, музеум, фонд за испомагање и т. д. Цео тај велики и моћни апарат развио се и одржава се главном чланарином, која тече најуредније, по својственој тачности немачкој. Уредно плаћање чланарине први је увет, да цео друштвени апарат непрекидно уредно ради. Други најглавнији увет, да се друштво колосално развија, јесте тај, што пчелар Немац држи, да није прави пчелар нити патриота, ако није у пчеларском друштву члан, а сматра за част, ако задобије новог пчелара, који је. разуме се, одмах и члан пчеларскога друштва. А како ми у том погледу стојимо? Не може бити горе. Ми имамо огроман број пчелара, који не схваћа своју дужност као Немац пчелар, па као да за њега и не постоји српска пчеларска задруга и њен орган „Српски Пчелар". Ми имамо много пчелара, који каже: „ја могу нчеларити и без задруге и њена листа, па зашто да сам члан?“ Ми концем године имамо трећину чланова, који лист уредно примају, а на вишекратне опомене нити плаћају, нити на време отказују иступање из задруге, да је присиљена сама задруга брисати га и на своју и његову штету дуг присилним путем