Srpski pčelar

се добро одњегују, да брзо пропадају, умиру и по томе да не могу толико меда сабрати, колико мања друштва, у којпма је легло добро одњеговано, и по томе су и пчеле снажније и дуже живе. Највени је непријатељ пчели и меду промјена температуре. Кад температура ноћу падне до -ј-s°, у свијем биљкама нестане сасвијем нектара. Из метеоролошкии посматрава зимских мјесеци предсказује један пчелар ово: Што је јача зима у јануару, тијем ће бити лошија година, што се меда тиче, а најбогатије су године у меду кад је јануар благ и без мразова. Из других се мјесеци не може изводити каква ће бити година у меду. V Руми је дала свака кошница ове године до јулија мјесеца по il кила, а у Малпм Радинцима по 20 кила. - Нрајем 1906. године било је 242 земљорадничке задруге српске са 7487 задругара, а то значи 7487 домова са 43.943 душе. У 8. бр. „Српскога Пчелара“ на стр. 124. треба исправити ово: мјесто марке, клишеји и порто 121.10 треба да стоји 126.40, па стр. 125. мјесто одбивши 5% упорабне одштете К 303 6071 треба да стоји 5765, мјесто 7736.10 треба да стоји 7130.10, мјесто чист приход 7340.26 треба да стоји 6734.26, мјесто 7736.10 треба да стоји 7130.10.

Имам 40 ПУНИХ ПЛЕТАРА СА МЛАДИМ МАТИЦАМА Продајем комад по 11 круна. Никола Иванишевић, Тординци, р. р. Габош.

За све што се тиче администрације од I. јануара 1903. треба се обраћати на „Српску пчеларску задругу у Руми“. Рукописе, књиге и листове у замену и друго што се тиче уредништва, треба шиљати на: Уредништво „СРПСВОГА ПЧЕЛАРА“ у Нарловце. Власник и издавалац Српска Пчеларека задруга у Руми. Штампа Српске Манастирске Штампарије 1907. 478.

160