Srpski pčelar

храну. Као што детету најбоље годи материно, или од жене млеко, тако и пчелиној деци уљсвима, најбоље годи храна скухана од меда и рђе. Само ако пчелар нема или не може да набави чистога меда, може му се дозволити да у ово доба прихрањује шећером. Боље је у нужди и шећером прихранити своје пчеле, него их пустити да бегају, малакшу и умиру од глади. Јер када завл«да глад у кошници, не само што матица престане лећи, него и пчеле отхрањено легло нзбацују, а то је већ доста да кошница ослаби. Не поправи ли се паша за кратко време, или не притекне ли пчелар у помоћ својим пчелама прихрањивањем, почеће јача друшгва остављати своје кошнице, саће па и само своје легло, те бегати, да потраже себи спасења на другом месту, а у малаксалим већ друштвима, почеће од глади обнесвесле пчеле падати на иатос или се увлачити у празне ћелице очекујући страшну смрт од глади. Тако штогод не сме се догодити на пчелињаку онога, који хоће да се пчеларем назива! Када прихрањујемо пчеле да их спасемо од про пасти, зове се ирихрањивање из нужде. Пчеле се прихрањују у вече. У плитке тањире или лимове успе се течан мед, по њему се начесто поспе сечка (исецкана слама), па се подвуче под оквире. Када се прихрањује из нужде, треба давати веће оброке меда, да смо са послом што пре готови. Слабим и већ малаксалим друштвима боље је налити меда у саће, па сат метнути до самих пчела, а добро је на саћу мало попрскати јако разблаженим медом, јер малаксале пчеле нису кадре да се спусте на нодметнути мед, Ако пчеле преко ноћ мед не потроше, треба судове с медом сутрадан порано и& кошница повадити и посклањати. Пит. 49. Дали се исто тако прихрањују кошнице и у јесен, када видимо да не ће имати за зиму задоста меда? Одг. И у јесен се прихрањују пчеле из нужде у великим оброцима, али ипак има у томе послу неке разлике. У пролеће и преко лета можемо када прихрањујемо кошнице мешати у мед и воде, а када у јесен прихрањујемо, даваћемо пчелама хране без воде. У про-