Srpski pčelar

Пабирци из теорије пчеларства.*

I. Нектар и мед.

Нектар по д-ру Планти садржи у себе све дијелове: 75% воде, 12,29 грожђанога шећера, 12,02% тршчанога шећера, а мед 20,60% воде, 34,48% грожђанога шећера, 38,65 воћнога шећера, 1,76 тршчанога шећера, 0,71 рђе и воска, 0,0186 мравиње киселине. Дакле кад се нектар инвертује у мед, изгуби до 50% воде. Којим начииом изгуби воду нектар кад се инвертује у мед, различно се мисли. Ђерзон мисли да пчеле летећи са паше у ваздуху испуштају из себе као ситну кишу. То су Њемци назвали Sprutzbiichsentheorie и нијесу вјеровали у то, него су се више подсмијевали тијем. Али су то исто опазили и други њеки пчелари, а и сам сам више пута на доброј паши, а на лијепом сунчаном дану опазио кад пчеле долијећући са паше над пчелињаком у валдуху како прскају водом одозгоре. Други пак говоре да се вода из меда испарава, што пчеле на лету и на патосу трепте крилима и тијем влагу из кошнице испуштају. По свој прилици да је и једно и друго мишљење добро и да нестаје воде из меда и по једном и другом мишљењу. А шта је дакле мед? Нектар је сок, који се налази у чашицама цвјетним и по другим мјестима цвијета, а кад прође кроз рилце пчелиње и поред жлијезда пчелињих, па се помијеша са пљувачком пчелињом, претвори се нектар у мед т. ј. претвори се тршчани шећер у грожђани и воћни шећер. Мед је дакле храна преварена. Кад се мед једе. он иде одмах у крв и не оставља са собом никаквих екскремената. Отуда се може разјаснити како пчеле могу по шест мјесеци преко зиме да издрже, па да не опогане кошница својих. Овдје се разумије прави мед, који су пчеле сабрале из чашица цвјетних, јер на медљици добију срдобољу и испогане сву кошницу. * Предавање на скупштини Српске Пчеларске Задруге у Руми 3. октобра 1907. године.

4