Srpski pčelar

пчеларити. Једино се само може казати за кошницу, да је она најбоља, с којом се може најбрже пчеларнти, јер вријеме је новац. Цјеновник за кошниие и други пчеларски прибор дошао ми је ирви од барона Ротшица из Вајкелбурга у Крањској. Из њега сам видио и чуо за Хонеманове решетке. Одмах сам од њега наручио крањске кошнице са Ханемановом решетком. Преграда је између медишта и плодишта била од даске, а усред даске стајало је једно парченце Ханеманове решетке, кроз коју би се могле три, четири пчеле провући, тако је мало парче те Ханемавове решетке било. Али кроз то uapченце није се хтјела провући ни једна ичела или управо да кажем није се могла провући ни једна пчела. Не верујем да ,је с таком решетком Ротшиц кадгод пчеларио. Доцније сам добио Ханеманове решетке с друге стране и констру.јисао сам кошницу, с којом се може најбрже радити. Удесио сам у њу и Ханеманову решетку, да се не морају пчеле кроз њу провлачити, кад се враћају из кошницо напоље. Држао сам Ханеманову решетку у својој американци, док је год било паше преко љета, а извадио бих је у јесен из кошнице, кад би паша престала. Резултат овога пчеларења пије био повољан. Дај сад да видим шта кажу за Ханеманову решетку. Прво отворимо ђерзона. Он препоручује забујне паше да се метне дашчица са рупицама између медишта и плодишта илп да се матица уклони из кошнице или да се матици стражње ноге свежу, да не може носити јаја. Ово је цошљедње право играње са пчеларењем. На то се може човјек само насмијати. Један ђерзон, па тако нам којешта дјетињасто препоручује. Лијепа економија!!! Је сам у ирво вријеме својега пчеларења за вријеме главне паше тукао матице и могу рећи да је од тога био резултат добар. Да пак тучем матипу за вријеме главне паше, нијесам сам се повео за ђерзоном, него за Хрушком, који је изумно центрлфугалну справу. Хрушка је пчеларио близу Млетака у Доли. Хрушка је у априлу мјесецу за главне паше, док још нијесу почеле пчеле изводити матичњаке, поубијао матице у јаким кошницама и пчеле за 12—14 дана напуне дупком Берлепшеву кошницу медом, да је не можеш с места покренути, јер се народ угуши у својем салу, кад престане за вријеме радити орган за расплођавање. То је велика благодат за пчелара, који не