Srpski pčelar

било, да могу презимити. Зато смо увијек препоручивали да се запаћају матице од онаких друштава, која саберу меда и при рђавој паши, докле остала друштва избацују црв напоље из кошнице, да не поумиру од глади. У таким вредним друштвима одликује се матица, што умјерено носи јаја, што умјерено распрођава друштво, докле матице у осталим кошницама толико носи јаја да су сви оквири напуњени леглом, а меда нема ништа, ,јер пчеле морају сав мед, да потроше на исхрањивање легла. Од таких друштава у мршавој години не само да нема нчелар никакве хасне, него мора још потрошити на њих купујући меда да их исхрани преко зиме. Ја дакле за вријеме ројења вјештачкога (а то бива недјељу прије природнога ројења) обезматичим једну или двије од тијех вриједних друштава и подсијечем сат са јајима доље, како би пчеле могле лијепо изводити матичњаке по својој природи, да висе доље. Кад правим вјештачке ројеве на лет, онда рој добије матицу од маторке, а маторци додам матичњак из оне племените обезматичене кошнице. Разумије се да сам прије свега посјекао све матичњаке у маторци. Овијем начином облагорођавам ja своја друштва. А осим тога метнем ја у оне племените кошнице по два оквира са трутовским саћем, да би матица залегла доста трутова, који ће оплођавати матице, јер племенитост и вредноћа не стоји само до матице него и до трутова. У осталом пак кошницама гледим, да што мање има трутовскога саћа или ништа, како би већа могућност била да се матице оилођавају од трутова из онијех племенитих кошница. На оваки начин долазим ја до вредније расе, до културне расе, а по томе и до више меда. Овај је начин лак и нема Бог зна каквога рада око његд. Не троши се вријеме ни мало, јер je сасвијем свеједно посјекао ја у маторци све матичњаке, а само један оставио или мјесто тога једнога матичњака додао други матичњак из које племените кошнице, који ми је већ ту у приправности. Сврха је дакле овога рада, да дођем до благородне расе пчелиње, а по томе и до веће добити у меду. А како раде Нијемци? Они узму најлошију кошнипу, па је ојачају саћем са леглом, убију јој матицу, па јој додаду из благородне кошнице оквир, са Јајима. Али нрије него што је додао тај оквир, морао је извадити све оквире са отвореним леглом из ње, да не би пчеле извеле матичњаке из тога легла, јер он хоће из легла племените кошнице, да изведе матичњаке. Дакле мора све саће са отвореним леглом из неблагородне кошнице извадити напоље, па намјесто њих додати оквире са саћем са затвореним леглом, Па онда кад пчеле на саћу из племените кошнице изведу матичњаке, и кад ти матичњаци буду зрели и матице их изнутра почну погризавати, онда пчелар један по један вади напоље и из њих пушта ма-

61