Srpski pčelar

Сад ћу да изнесем српске народне техничке ријечи пчеларске, које долазе у ичеларској књизи Максимилијана Натпис те пчеларске књиге овај је: Старми пчеларњ или кратко руководство Кт> п/ћли-сходномЂ-практическомЂ пчеловодству у плетенБЈМЂ кошницама основано на више одђ 25то прилћжномљ внимашто а собственом искуству, сочинћ) ползе ради свпо лтобителл пчеларства Максi м i л ia нт> Ћурчинт, ц. к. капетант. у Пензги а издао на корвтстБ пензјоналногт> заведнГл за србске и влашке народнћ Учителћ у Банатскои граници Iоаннт> Пантеличв народнБ! Школа Дlректорт>. У Новомт> Саду. ПисменБ! Тованна Каулицш.

На овом натписном листу није назначена година. Али под предговором стоји наштампано: У Панчеву у Месецу Maio 1844. Не могу да се довијем, зашто у српској библијограФији Стојана Новаковића стоји натпис ове књиге под годином 1847. кад на натпису нема године, нити на којем другом мјесту у књизи, а под предговором стоји година 1844. Максимилијан Ћурчин није никад походио српске школе, него као што каже у предговору своје књиге „од колевке во#НБl наречевЂ,* у мојој четрнаистои годинбт у седмом месецу од рожденл пушку на раме и телећак на лећа узео, и у 1813 л4>ту у борбу отишао; дакле ово мало, што србски писати знам, тект> самБ као воиникђ кроз само учеше задобш. И та окресностб да у OВБIМЂ кжнбгмђ предћлима понаивише mbi Срблви кошнице држимо, на то ме је навела, да мое о томђ знан-ћ и искуство у мом езвгку по могућству xapTift приложимђ" и т. д. Максимилијан Ћурчин пчеларио је 25 година и за то вријеме мијешао се са српским простим пчеларима, од којих је многе техничке ријечи попримао и његова би пчеларска књига много боље испала по језику, да му није директор Јова Пантелић исправљао језик. Ћурчин признаје сам, да није походио * рођен 1799. године.

6