Srpski pčelar

културних народа, показао је, како се поред главног позива, пзред главне струке може много добра учинити своме народу и на нузгредним струкама* и т. д. „Живановић је и као проФесор и као филолог и као пчелар много до данас задужио народ свој. Он је радбвима својим показао и данас показује, да га пчеларство не само није отргло од главне његове струке, као што су му неки негда пребацивали, него на против свакога ко његове радове прати уверава, да г>а пчела и проучавање њезина живота челичи, јача и полета даје у раду на главној му струци филологији« и т. д. »Застава« у 213. броју од 1905. писала је овако : „Тридесет година радити на ма којој струци и не уморити се - доста је. Тридесет година радити на пчеларству и не малаксати много је; а 30 година радити на пчеларству у српском народу, па поред равнодушности, да не кажемо немара, не уморити се и сувише је. Не сувише, него би рекли да је немогуће, да се баш ове године није навршило 30 година, од како је истинити пријатељ нашега народа професор Јован Живановић почео да шири. и крчи пута рацијоналном пчеларству у нашем народу. Не обзирући се на ове тешкоће, сметње и подвале, на непризнање па и не.благодарност, Живановић ево већ пуних 30 година иде напред и не малаксава, ма да je више пута у своме тешком послу остављен сам себи. Угледајући се на вредну пчелу, која не пита, хвали ли је когод или куди, која не разбира, хоће ли се са посла вратити у своју кошницу и хоће ли се други са њеном муком сладити и хвалити, Живавановић је ишао напред, држећи се речи: „ако нећемо ништа него добро, свагда ћемо доћи до циља“. До Живановића било је рациј. пчеларство нашем народу сасвим непознато, а кошница са покретним саћем бела врана, а данас хиљаде рациј. пчелара Срба и Хрвата са високим поштовањем и благословом спомињу име Ј. Живановића. Пре Живановића није се јмогло ни помишљати на пчеларски лист, а камо ли

42