Srpski pčelar

иэбаци стару и до да младу оплођену матицу из кошница, које не могу остати за преседе. Не треба остављати ројеве из оних кошница, које су имале срдобољу, јер то су обично позни ројеви, а и опазило се је да нека друштва нагињу на ту болеет. Исто тако не треба остављати ројеве од оних кошница, на којима смо ма какву болеет опазили. Не треба примати и оставьати ројеве ни од јако пакосних друштава. Сваки пчелар, а особито онај који има већи пчелињак, могао је опазити, да има необично мирних друштава на пчелиааку, али да се и по које врло пакосно друштво. О таким друштвима писао је и г. проФ. ЖивановиЬ. Ако пчелар опази, да му је које друштво необично питамо и вредно, нека гледа да од тих друштава запаћа пресаде, или нека макар матице из њих додаје другим кошницама. Пчеларево је, да пази на све ово, и хоће ли му ројеви напредовати и штогод зарадити, стоји до паше. Ако је паша добра, знају и слабији па и позни ројеви да ојачају и да себи лепу зимвицу спреме; а Bко тргне паша или заокупи рђаво и кишовито време, хоће и najбољи рани ројеви да малакшу и да до послетка не буде од н»их ништа. Можда Ее почетник помислити, да он ту не може ништа помоЕи. Али није тако. Пчелар може помоЕи, да му ројеви напредују прихрањивањем и додавањем готовог и вешгачког саЕа. Ако окрене у време ројидбе хладно и кишовито време, ројеви Ее не само застати у раду, него Ее и умирати, ако их пчелар не буде прихрањивао. Што је рој млађи, што има у кошници мање саЕа и меда, тиме је опасност веЕа. Добар пчелар не Ее допустити, ни да му ројеви застану у градњи саЕа, ни да матица престане леки или да пчеле легло избацују, а камо ли да му ројеви умиру од глади, него Ее када је потребно, прихрањивањем одржати ројеве у снази и помоЕи им да напредују. Ројеви се у пролеЕе и у лето прихрањују медом у који је додано нешто, рецимо за */ 4 воде. Пена и

170