Srpski pčelar

И ако те потјера ко један сахат, иди с њиме два. Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му. Чули сте да је казано: Буби ближњега својега, и мрзи на напријатеља својега. А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте који вас куну, чините добро онима који вас мрзе, и молите се Богу за оне који вас гоне; да будете синови оца својега који је на небесима; јер он заповиједа своме сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима. Јер ако љубите оне који вас љубе, какову плату имате ? Не чине ли то и цариници ? И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци ? Будите дакле савршенз, као што је савршен отац ваш небески“.*) Ова је заповијест спаситеља нашега врло идеална и треба тражити Хришћанина, који је кадар извршавати је. Код друштва пчелињега пак ми видимо, да егоизма нема, него све пчеле раде само за друштво. Али пчеле стоје под законом природним, оне морају да раде само за друштво, јер закон природни управља њима, а човјек се својим умом извукао испод закона и што ради, све ради по уму својем, зато му је и врло тешко извршавати тако врло идеалну заповијест. Ја о овом нити могу, нити xofey, нити смијем расправљати, само Ъу то да кажем, да имамо углед у пчели и за ову највећуи најузвишенију заповијест спаситеља нашега. Пчелице драга! Ти мени дајеш меда и воска, али више је од овога, што ти животом својим показујеш, да је друштво, да је врста вјечита, и да је одржава алтрујизам, а индивидуји да су пролазни. Пчелице драга! Ти мени дајеш меда и воска, али је више од овога што ми срце отвараш, да осјећа дивоту и лепоту природе. Без твоје чаробне пјесме, без твојега зузукања умилнога не би осјетио чар прољећа, љета и јесени. Пчелипе драга! Ти си вјесница, гласница прољећа, ти казујеш својим умилним зузукањем ускрс у природи. Ти ме опомињеш својим неуморним радом, да је у раду живот, да је у раду спас, па зато ти морам казати, да су ми најслађи часови у мојем животу, које сам провео његујући тебе и *) Испореди с овијем 30 и 31 стих 12. главе од Марка, гдје ваповијест ова спаситеља нашега мало друкчије гласи.

199