Srpski pčelar

сазре грожђе. Кад почве грожђе зрети, оставе зоље пчелињак па оду у пударину, а после бербе ето их опет на пчелињак. Да се пчеле лакше бране од непријатеља, треба лета сузити чим паша престане.

Ђ. Коларовић.

Из првих дана мојега пчеларења.

(Народи измјењују сами себи матице.)

Радо се сјећам својих првих дана, кад сам почео пчеларити. Радо се сјећам Антала Лутрова, својега ђутуричара, која ми је први осладио пчелу. Да није вьега било, не бих никад ни постао пчелар. Радо се сјећам Порфирија Николића, шумара, који је био мој први учитељ у пчеларству. Особито је овај пошљедњи знао, да ми слади пчелу и пчеларствэ. Кад је он што приповиједао, медене су му ријечи текле из уста. Сјећам се кад мп је приповиједао, како је једне године био медовит гавез, да кад му притисне цвијет, исцури из њега кап меда. Особито је хвалио гавез да је врло медовита биљка. То је вриједно било слушати, како је он то слатко приповиједао. Имао је оштро око и посматрачки дар. Једнога дана сједио сам с њиме на своме уљанику у хладовини под сјеницом, па смо се разговарали. Измену осталога кажем му. да имам трутовњачу у једном народу и да сам је јуче убио, а народу да сам легло пчелиње из друге кошнице додао да изведе себи матицу. То није ништа, рећи ће Порфирије, то је позната ствар, кад матица оматори, онда леже само трута, али да видите, ја имам кошницу, у којој матица леже само створену пчелу. Нема ама ни једнога једитога трута. Не леже трута него саму пчелу. Ја му то нијесам вјеровао, јер онда у почегку својега пчеларења нијесам нигдје то читао, управо не знам, да ли сам гдје на то наишао. Порфирије је имао право. Показао ми је тај народ у плетари јулија мјесеца, гдје није било ни једнога трута. Он је пчеларио само у плетарама. Доцније сам читајући разне пчеларске књиге нашао, да има ванредних •случајева, гдје матица леже саму створену пчелу. Ја

115