Srpski pčelar
натраг. Опазио сам, да се то догађа особито у кошницама, око којих радимо у време добре паше. Многе пчеле кад дођу у кошницу, око које радимо, па нађу у кошници светлост у место таме, збушено излазе на лето, са неистовареним корпицама, па тумарају по седалу и около лета, вал>да док се не осведоче, да је то њихова кошница. А можда гдекоја пчела и у хитши истовари само мед, а на корпице заборави. Друкчије не знам како бисмо тај појав одгонетнули. То бива и кад хоке кошница да се роји.
Паметар*)
f Јосим ЖивансвиЬ трговац у Ср. Карловцима умро је у најбољим годинама свога живота 14. (27.) октобра 1921. Као син покојног професора Јована Живановика најодушевљенијег пчелара међу Србима, није ни чудо што је и. сам од своје младости пчелу заволео и уз вред ног оца почео пчеларити. Поред тога што је покојник био добар пчелар, он је био и необично исправан и одличан трговац. Своју богату колонијалну радњу снабдевао је најодличнијим врстама чистог меда, који је уз умерену цену продавао на све стране наше домовине па и изван ње, а браку пчеларе снабдевао је најпотребнијим пчеларским справама као и узор Американкама. Живановикевог система. За обилие излошке, које је послао изложби Срп. Пчеларске Задруге у Руми 1908. г., те за његов рад уопке око ширења рационалног пчеларства, одликовала га је Задруга почасном дипломом. Због тога нека је покојнику вечан спомен међу браком пчеларима! t Душан ПоповиЬ равн. учитель у Руми, дугогодишњи члан Управе Срп. Пчеларске Задруге преминуо је дана 25. VII. 7. VIII. 1921. г. Бредни и симпатични покојник био је у своје млађе доба врло добар пчелар, те је настојао, да љубав према пчели усади и у срца ученика својих, од којих су данас многи само њему захвални, што постадоше пчелари. Нека је покојнику вечан помен и лака црна зем.'ьа! t Милан Кучевак свештеник, каноник чазманског каптола умро je 16. I. о. г. у Вараждину, у 79. години живота. Био je ватрен Јужни Словении и један од оних Хрвата, који су проповедали слогу и љубав са браком истога народа. Осим што је радио у опке на просвекивангу народа живом речју и пером, био је велики љубитељ пчеле и пчеларства. Написао је књижицу „Pčelarstvo" г. 1877. и у дубокој старости бавио се пчеларењем. За стечене заслуге одликован је од Њ. В. Краља орденом св. Саве 111. степена. Наскоро пред своју смрт био је на српски Бадњи дан у касарни у Вараждину. Сурађивао је и на листу »Volja naroda«, где je написао одушевљен чланак о династији Карађорђевика. Био је идеалан свештеник. добра срца и издашне руке. Вечна му намет! *) Мблимо поштов. читаоце, да нам јављају за смрт заслужних пчелара, нарочито чланова наше Задруге, уз кратак опис њихова живота, да бисмо их могли у Паметару споменути. Уредн.
22