Srpski pčelar

СРПСКИ ПЧЕЛАР

ИЛУСТРОВАНИ ОРГАН „СРПСКЕ ПЧЕЛАРСКЕ ЗАДРУГЕ”

У Срем. Карловцима, I. марта 1923.

Број 3.

Главни уредник: Ђорђе Коларовић.

Излази једампут месечно.

Одговорни уредник: Глиша Минић.

Година XX.

Пчеларски Календар. Март.

Живот се буди у свима кошницама. Ако буде лепо време, пчеле ће излетати. Матице почињу већма лећи. Пчеле за легло требају хране, коју справљају од меда, рђе и воде. Меда и рђе имају пчеле у кошници, а воду морају да доносе с поља. Зато је дужност пчеларева, да не заборави на појила. Камо се пчеле с пролећа навикну ићи на воду, тамо ће летети целе године. Ако пчеле у рано пролеће морају далеко за воду летети, тада их много пропадне. Пчелар дакле треба у близини пчелињака да постави појила и тада не може бити губитка, бар не великог губитка. Ако се време улепша, па пчеле направе већ опћи излет, тада ће пчелар прегледати сумњиве кошнице. Сумњива је кошница, у коју пчеле улећу без рђе или са мало рђе, док међутим пчеле из других кошница носе доста рђе. При прегледању, главно је видети, имали легла и какво је легло. По томе ћемо знати одмах и каква је матица. Сабијено легло значи добру матицу. Рејавои легло значи малаксалост матице. Рђав црв значи трутовњачу или неоплођену матицу, јер се могла догодити потајна промена матице доцкан у јесен, када се матица није могла оплодити. А може рђав црв да потече и од назовиматице. Но ово се ређе догађа, јер назовиматице су младе пчеле, а таквих може ретко бити већ у рано пролеће, али може да их буде. У свима наведеним случајевима треба се знати помоћи. Слабице и безматке треба спојити са најближом добром кошницом. Ако ли нађемо који јак народ али без икаква легла, то треба такав народ три четири вечера прихранити течним медом,

Поштарина у готовом плаћена.