Srpski pčelar

у пчеларству. Где је слабија паша боље су мање кошнице, јер велике кошнице пчеле никад не би напуниле. А где је добра паша боље су веће кошнице, јер мале кошнице морали бисмо чешће прегледати и истресати, кубурили бисмо са спречавањемројидбе, имали бисмо више посла него са већим кошницама. Као што једна капа није за сваку главу, тако исто и једна конструкција и величина кошнице није згодна за све крајеве, зато искусним пчеларима треба оставити, да према паши и другим приликама свога краја изаберу конструкцију и величину кошнице. Данас имамо кошница са посебним медиштем, а пчелари додавањем медишта на доброј паши прошириће кошницу, даће прилике пчелама, да праве саће и сабирају мед, а тиме одгодиће, а кадгод и спречиће ројидбе. Кошница треба својом величином да одговара паши, па ће бити увек пуна, а напредан пчелар по потреби употребиће је и за ројеве и за мед.

Споменуо сам главне увете који утечу на успех у пчеларству, а из искуства знам, да је наша домаћа пчела добра и племенита, једне године даје доста меда, а мање ројева, а друге године не можемо ројидбу да спречимо. Па зашто онда, да презиремо нашу пчелу, а да прецењујемо ону, коју не познајемо? Ништа се не подиже на једанпут, па и подизање пчелињака мора ићи постепено и полако. Боље је, ако се одмах привикавамо, да имамо ројева и меда, зато не треба ићи у крајност и грамзити само за ројевима, а после ради меда сасвим одбацити ројидбу. Ми требамо не само ројева него и меда, морамо се држати оне расе пчела, која се овде аклиматизирала и која даје меда и ројева, а то је наша домаћа пчела.

Коста Сеперовац, парох

Не усиљавајте се родитељи! Не почињите децу шноловати, ако нисте кадри издржати до краја, јер је eet»a срамота, а још веКе зло не свршити, него не почети. Боље је упуКизати децу у привредне струке, које су за нас Србе најзгодније и најуносније, јер је у том и онако велине заосталости. Поближа извешФ»а можете добити од ма ноје српске привредне установе, као и од Привредника. (Београд, Студеничка ул. 62.)

101