Srpski pčelar

Извештај о раду Управе Српске Пчеларске Задруге од 18. маја 1922. до 13. септембра 1923. год.

У овом размаку од непуних године и по дана одржао је Управни Одбор седам редовних одборских седница. У извештајима њиховим, штампаним у нашем органу »Српском Пчелару« имао је прилике сваки наш члан и претплатник да види, шта је ова управа до данас урадила, па би стога излишно било и у овом извештају понављати све оно, о чему је било већ писано и што је мање више свима познато, већ ћемо изнети укратко један опћенити поглед на досадањи наш рад. Од првога дана главна брига ове управе беше, да обнови рад у овој Задрузи, да је стави поново на здраве ноге и да нође опет оном стазом, којом су је повелп њезини искрени пријатељи, који су је и основали. Овај посао беше врло тежак, тежи од оног пре 25 година, кад су утемељачи ове Задруге ударали њезпн темељ, па ипак ова управа није презала од тога посла. Наоружана искреном љубављу и чврстом вољом за рад, одлучила је прво да реши њезино најважније питање, питање органа свога »Српског Пчелара«. Истина, овај је почео изалазити поново после рата под уредништвом високопречасног госп. проте Марка Шауле, али из познатих узрока, о којима је било много дебата у прошлој скупштини, убрзо и престао. То је довело Задругу у врло незгодан положај према својим члановима, који су послали своју чланарину и претплату, а листа нису добивали и нашкодило много части и угледу њезином. Да би се оштећеним члановпма, који изгубише поверење у ову Задругу, изашло колико толико у сусрет и надокнадила материјална штета, закључила је управа одмах у првој седници, да им пошаље један накнадан број »Српског Пчелара« и у њему објави, да је Задруга обновила свој рад и да ће почетком 1223. г. редовно издавати свој лист, ако се пријави довољан број претплатника односно чланова. Незнатна свота у благајни беше скоро сва утрошена на овај број, који је према реченој одлуци одмах био разаслат. И мало затим почеше се пријавлшвати многи чланови поздрављајући одушевљено обнову Задруге и уверавајући, да ће је вазда потпомагати, док неки враћаху лист уз назнаку да га не примају. Број чланова из дана у дан све је више растао, али не беше још ни близу толики, да би Задруга по обећању своме могла без материјалних жртава редовно лист издавати. Па ипак управа се одлучила на овај корак и са 1. јануаром о. г. угледао је »Српски Пчелар« поново света. Бесплатног уредништва примише се г. г. прота Ђорђе Коларовић и Глиша Микић професор и катихета, а стари сарадници похиташе. да поново обрађују најплоднију њиву нашег господарства. И пакон изашлог I. и 11. броја број чланова је поново знатно порастао, тако, да данас Задруга броји око 600 чланова*).

*) Од тога 6 почасних, 6 дописних и 46 утемељача.

154