Srpski pčelar
публике и један од њених најаећих првих министара. Мало је њих знало да се г. Поенкаре у часовима доколице и ради одмора од државних послова активно бави на своме пољском имању и пчеларством. Како је леп пример за многе и многе од нас, јер тек када се засуку рукави. може се дати достојан суд о тешком животу оних, који целога века треба да се боре са тешкоћама производње.
„Пољопривредни гласник“ у 20 броју о. г. донео је ову белешку: „Лековитост меда признају лекарски ауторитети нарочито при болесгима плућа и врата, као средство које умирује и ојачава цео организам. На сличан начин мед је одличан лек противу затвора; пошто у меду угињавају сви бацили како је то утврдио проф. др. Циселски, то је мед одлично превентивно сведство у време владања заразних болести нарочито дифтерије и њој сличних дечјих болести. Све ово вреди само за мед истресан, не и за искуваван, у коме остају честице воска које желудац тешко вари. У народном лекарству мед је као екстракт цветова разних биљака универзално лековито средство како за унутрашњу тако исто и за спољну употребу фластере и облоге)“.
Утецај топлине на лучење нентара. Американски пчелар Kurr (Michigan) испитивао је како ваздушна топлота утиче на лучење нектара и установио је, да су пчеле највише меда скупљале при 32,5° С. Чим је нижа температура, тим је мање лучење нектара. Хладно време слабо је медовито, ма били повољни други услови.
Одбрана против туђица, У „Včela moravska“ д. Ј. X. Бојч каже да је против туђица употребљавао разне начине, али није помогло. Тада је сирћетом руке натро и пошкропио лето. Успех је био добар. Туђице су одлетиле, а домаће пчеле остале су у кошници. Кад се лето осуши, још два пута је пошкропио сирћетом, па туђице нису више нападале.
Соја, да ли је медовита? И код нас се почела соја сејати, али није нам још познато, да ли је медовита. Ф. Ј. Евдокимов из Владивостока каже, да соја није медовита, да пчеле на њу не лете. Код нас су друге прилике, добро било, да наши пчелари у чијој се близини соја сеје јаве, да ли су пчеле летиле на соју.
Пчеларство подиже не само народно благостање него и народно образовање и облагорођење,
16