Srpski pčelar

без потребног меда за зимну исхрану, који је пчелама потребан? Поред тога, зар неће вештачки рој ући врло слаб са пчелама у зиму, кад се зна, да у оскудици пчелине паше, пчеле слабије хране матицу те она смањује носиво јаја у саћу. Исто тако, неће ли онда и старка коју смо вештачки ројили остати без довољне количине меда и потребном количином дограђеног саћа и ући и она слаба са пчелом у зиму. Дакле, ако се хоће и жели, да како старка коју смо ослабили вештачким ројењем, тако и ново образовани вештачки рој буду добри т. ј. да могу израдити додате табле вештечког саћа, да се могу довољно развити са пчелом и попунити своје кошнице и да их могу снабдети потребном количином меда, вештачко ројење пчела треба преузимити на неколико дана пре главне паше, а до тога времена сваки пчелар треба да се стара, да су те кошнице које се мисле вештачки ројити способне за вештачко ројење т. ј. да су попуњене и добро снажне са пчелом. По свршетку главне паше, вештачко ројење не треба преузимати, јер ће сви ројеви заћи слаби пчелом и медом у зиму, као и природни ројеви, који се роје по свршетку главне паше. Из овог укратко напоменутог изјављујем: да стандард кошница са једнаким плодиштем и медиштем, ни у ком случају нема неко преимућство за вештачко ројење од осталих усправних и положених система кошница.

Пренашање кошница на пашу.

К. Сеперовац

Још стари Грци и Римљани пренашали су своје кошнице на пашу, а познато је, да су и наши прадедови у другој половини 18. века пренашали своје кошнице на пашу.*) Пренашање кошница у крајеве са добром пашом до данас се одржало не само код нас него код свих напредних пчелара у целоме свету. Кад у једном месту престане паша, тада обично настаје дужа пауза до друге паше, а да за то време друштва у кошницама не ослабе морају се прихрањивати или их преносимо тамо где има паше, да могу пчеле не само за себе него и за пчелара пешто меда скупити. У нашој Југославији тешко је наћи место где пчеле преко целе године имају добру пашу. Један предео има главну пашу у пролеће; други у лето, а трећи у јесен. У већини крајева имамо само једну главну пашу, а пре и после главне паше налази се тек толико, да се

*) Види.- Пчеларство у манастиру Великој Ремети у 18. веку. „Српски Пчелар" 1932 број 2. К. С.

124