Srpski pčelar

стари се мед отклапа да би се обилније прихрањивало легло. И кошнице утопљавају нарочито ноћу. Противници садашњег утопљавања нека чине упоредне пробе па he доћи до овог уверења. Припремати оквире са вешт. саћем и кошнице ако то није урађено. Не бојадисати сада кошнице на пчелињаку и ако је лепо време, јер he пчела пропадати падањем на свежу боју. Ако се сада врши бојадисање, то чинити што даље од пчелињака у каквој шупи. Но да не изоставимо помену вештачког ројења. Најлакше је ројити „на лет“ уз додавање оплођене резервне матице у кавешчићу маторци, koja се поставља на ново место. Вештачки рој са старом матицом поставити на досадашње место маторкино. Вештачки рој уз употребу преградних дасака, правити од 6 оквира 2 оквира са затвореним леглом, 1 оквир са отвореним леглом и матицом. До њега оквир са медом и рђом. Уз овако сложена 4 оквира са обе стране по 1 оквир са празним (вештачким) саћем. По том плодиште проширивати додавањем једног оквира у колико се множе пчеле и покривају cahe. Воду на појилима замењивати и по мало солити. Сумпорисати cahe. Припремати судове за мед. И опет у сваком неуспеху и наиђеним потешкоћама потражити помоћ од кога искусног пчелара. Ради међусобног помагања стварати пчеларске организације задруге за заједничко снабдевање пчеларским потребама и уновчење пчелињих производа.

Пчеларство у Срем. Карловцима и околини. (Наставак)

VI. НАЧИН ПЧЕЛАРЕЊА.

Др. С. ГРОЗДАНИЋ, Срем. Карловци

Послови око пчела се удешавају према животу пчелињег друштва и према циљевима пчелара. У пракси треба водити рачуна и о једној и о другој стра-ни. Овде hy укратко изнети најважније моменте из пчеларске праксе овога краја. 1. Послоби у пролетњој сезони (фебруар, март, април). У фебруару, кад отопле дани, пчелар треба да се чешће нађе на своме пчелињаку. Први му је посао да посматра. Посматрањем he у главном оценити, како су пчелиња друштва изишла из зиме. На топлом фебруарском дану пчеле из јаких кошница излећу доста живо. Такве кошнице потребно је забележити, а не треба их поближе прегледати. Али је потребно већу пажњу обратити друштвима која слабо

61