Srpski pčelar

ВЕСТИ

Пчеле и дуван

У Румунији пропада пчеларство где се сади дуван. Чим се више сади дуван, тим је мање пчела у том крају. Пчеле не умиру од никотина који се налази у дувану него од неке лепљиве смоле, коју излучује дуванов цвет. При сабирању меда с њом се омажу и не могу више летети него падају на земљу и умиру. Занимљиво је, да ту појаву нису до сада опазили у јужним државама Северне Америке, где се дуван много сади. (Slov. čebelar)

Читуља.

ЖАРКО ЖИВАНОВИЋ

након дуге и тешке болести преминуо је 25. априла о. г., у Ср. Карловцима у 58 год. свога живота. Пок. Жарко син благопокојног проф. Јована Живановића, свршио је 5 разреда гимназије и тада се одао економији и пчеларству. Жарко је био десна рука и помоћник своме оцу у пчеларству, он је одржавао пчелињак од 300 кошница. Проф. Јован Живановић предавао је богословима теорију пчеларства, а пок. Жарко је у пракси показивао на пчелињаку у Матеју. Преко 30 година богослови су у већим и мањим групама од пролећа до јесени долазили у Матеј на пчелињак, а ту их је дочекивао пок, Жарко увек весео и насмејан, у свако доба спреман да покаже пчеларство у пракси. Пок. Жарко је одлично познавао живот и развијање пчелињег друштва, с тога његово отварање кошница није било само обично показивање него је он при отвореној кошници држао право предавање. Кад на пчелињаку нисмо затекли проф. Јована Живановића наш пут није био без користи, јер тада је Жарко показивао и тумачио, тако је достојно замењивао свога оца, јер је и он желео да међу богословима пробуди љубав према пчеларству. Последњих година је побољевао и ако је осећао тешке последице љуте бољетице ипак се је интересирао за пчеларство, а сам је пчеларио док га љута болест није у кревет свалила. Пок. Жарко познавао је одлично теорију, а познавао је и пчеларске прилике у Срему, а поред тога умео је врло вешто теорију у пракси применути, с тога се он држао за

127