Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

Тва* Єі8 811 Тар Тара, (. еіпе Ьес беіЬеп ^-ОДе, Ьїс пйф іргее Шегеіпідтід Ьіе Т>гіпа аиЄта* феи. Наша Тара не борі се Турскога цара. Тараба*, {. Ьіе 2}егрГап!ипд, зеріит ІаЬиІіпит. Та'ран,, ріва, т. Ьп§ Зпітітепі Ьес 53оі(фес7 иш Ьіе ЗЗегііеїііпд їііс Ьеп ЗЗоЬеп іп Ьіе ЗЗаиЬеп }и [фпеіЬеп, зсаіргі депиз (тіеіогит). Таркаае, п, Ьаё ©фіігеп (ђеё §еиегё), іттііайо і§піз. Таркатп, ам, у. ітрБ (деиее) [фіігеп, гио. Тарнй (тарнн), на, но, уігіе- тарнични. Тарнш;е, і'. рі, еіп &е[фІлдепег ЇОЇерег* ШЛдеп , ріаизігшп. Таршічнй, на, но, н. п. коан, Ьіе ЧВадеп = 5)[сгЬе, едш уесіігіі. Тарнушн, нем, у. рі'. (5‘еиег) (фйсеп, гио. Тарпош, п. еіпе 2(гі 51'0иептй|е, уіііае дспиз. Тарпоше носе-жене у Зворничко] наи]и по бадру іі по Рађевн» ни, и то ]е може битку свему СБіі]'ету на]веі\а женена капа : она ]е округла као погача, и ђеко]'а ]е шира од аршина, па се не носи од озго на глави, него єастраг па сторі од главе горе у право ідоторо као на Словацки господина Добровскога), а нспод грла ]е држн подбрадаик да не спадне на траг. Кад. састраг дува в]егпар, или кад ойе.жена да се сагне, онда треба да држи спріред тарпош руком да не спадне преда іьу ; а кад Б)ешар дува спріред, онда треба да га држн руком састраг: зашшо оће В]етар подбрадіъиком да откнне главу, или да завали жену нашраг; кад оће жена де уіђе на каква врата,. онда треба да се сагне и да укоси главу. Тарпош ]'е оплетен од біделе лозе, па]е на лозу насучена велика капа од црвене чое ; по чон ]е пришнвена шамн]а (тако да се чоа и не вида), а преко шаміде прибодена нглама (гпрепчашіма и колачарама) би|ела мараіугица; та ]е марамнца. спрздед сва искийена парама, трепчаніш цглапіа, емшьем и ружама (начнаениот); ђеко]е газдннске жене носе икаицуспри]ед; а младе начине наоколо око свега тарпоша као Біі]енац од руже и од сши.ъа; остраг виси ннз леІ;а ]'еданкра| од шами)Є (накийен парама и осталнм би]елим новццп. ма] и зовесе перо. Прошавшіде година (од і8оЗ — 181+) млоги су іпарпошн укинурш, и посш-але оу Тар м^есто аи ман>е капе , с ко]іша ]$ лакше 6]ежаши по шуми. Тартаа т. (у Сриіему) говори каа у тартаа , іи Ьеп 2ад і>іпет [рге» феи, іасотро5Іїе. Тарчуг, ш. еіпе дгё§есе ЖіетепіаГфс . регае §еииз, е согіо. Мрка капа зла би.вега : масан тарчуг, а]арета нема. Тас*, ш. і) еіпе Ха'ІІІ, раіеііа. сї. саплак. з) Ьіе 2а|7е, Ьег Хейес $иг Яіев1 (ЬепсоиеКе, раіеііа. Тасий.., ш, сііт. ц. тас. Таслаисати, ишеіі*, V. ітрі\ (іоі§іесеіг, зпрегћіо : тіеіе ]’ордамитп : „А оубаше таслаишу — сй посксчпца. Таслак, т. 5а» ипбеаібеііеіе ©ійсїфоі^. (шп йагапё ©файе, 5Вадепаф?еп и. (. го- §и тафеп), 5ес Ї51о сС, сосіех, іі-. риш. Таслачина, 7. аидт. таслак. ТаСлира*, {. уісіе Плев.ъе. Тасш, ш. Ьсс ©фгоіедепіаіес, зооег. ТасшоБ, ва, во, 5е» ©фгоіедегюаіег»,. 50СЄГІ, Тата (тата), т. тіеіе ошац-. Татар, т. лтіс1е Татарин Татпаран, ш. (сш.) Ьег (§ііап Таіагогит гсх: „Татарана од Татарбуџака Та'тарбуџак*, т. (Сег 2аіаггоіпЕеГ) еік. Йапйеёпатс, потеп Ееггае: „Тагпарана од Татарбуиака Татарин, ш. і) 5ес 'дагес, ’і'аіагив. о); Ьсс іаісс ((§оигіег), ІаЬеІІагіаз, єдаез іаіагиз. Татарка, і'. т. }. татарканџиіа. Татарканнпіа ', 5ес 2аіагеп »Йап5|'фиї ііа§еііит іаГагіоига. Татарски, ка, ко, г) ійіішіф, Іаіап СЧ5. 2) абл‘. Гаіагііф , Іаіагісе. Тагаин (ша'шин), на , но , 5е§ шаша. Іаіае. Татица, т. біт. ». шаша. Тато , т. сї. Злато]е.‘ ТатоміТр, т. Жаппопате, потепгіг;. Татула , і'. сіаіпга зігатопіит Ьіпп. Тацли]е, рі. (у Сриіему, у Бачк. а у Бан. —• д)Тесг. Ьіе Та^еСп) сіе ЖапІфеііеп , тапісае Ііпіеае. Та'чка , і'. Ьіе ©йіђе (у. !б. Ьеи §ІГоГе , Зїебе), Іиісгит, зіаіишеп'. сБ пріппка. Тачкаш, ш. ліеіо прнчанпк. Та'ша, ш. (Рес. и Срем.) тіеіе Ташо. Та'шо, т. (Ерц.) 'ЗКаппёПате, потеп уігі. Ташта, Г. уі<1е пуниђа. Ташцн, шака, т. рі. (у Сриіему, у Бачк, и уБан.) еіпе ЙіеђІТреіГе (еігоа о|Теее. Йоі'Сі = ©ігиЬеІ), ріасепіае §епиз. у редно као Наста ташке. Твар, 1', Ьй§ ©Є|фор(, сгеаіига.