Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ГОЛЕЧ 93 ГОЛУБАЧКА МУХА ГОЛЕЧ, Голёча, Ьп. у фесми, некака плаголеш, Голёша, (нина: На Голечу внсоко) планинн Живо пређи у Голеш планину На ономе Голешу планннн голй сйн, ш, голаћ, т. ). вофик ко]'и сам од сво]е воле за плату нде на вофку и бфе се, (ОіасНес @ођп) ЗІаше іепег ^гіе&Ьг, Ьіе, Ьа не сфпе брачз ипЬ Лроі (іпЬ, піфі т6ші= Ьеп шсігеп тіі іп’з §еІЬ ди ^іефеп, ез абег гоп фге іеп ѲііііІеп иш ©оіЬ ипЬ ^ІеіЬипз фцп, ті1е8 иіігопеиз. Ову ]е рн]еч Ћурчфа арамбаша 1804 годнне донно с Врачара на Дрину ; а он ложе бити да )е примио од некога Турчина нз Градишта, ко]и ]е тада био са Србима, и назван голим сином за то што ]е уза сваку рн]еч говорио: голи сине! Голи су синови само на Дрини били, а од Биограда до.ъе звали су беЯарима такове вофике. ІЬихов ]е славни капетан био Зеко, коф ф славно погннуо на Равжу (18(3). гблидд, і-. 1) планина у Србиф. і) планнна у Херцеговини: Под Г о ли]у у Дугу крваву Здраво пређе Равну и Голиуу голюанин, т, човфк нспод Голиф: Ти покупн младе Голиуане ГОЛШЕВНО благо, )п. (ст.) ф гіеі аЫ големо, ГОЛИЛЕМНО БЛАГО, удгор, ІПО-ЄХ18: И проносе голи] евно благо Ал’ т’ ф мало голи]емиа блага голиуен, Г. (Іос. голифни, рі. §-еп. голнфнй) О'уж.) ЬйЗ ©фіепБеіп, ІіЬіа: Зачудно се пребифно) голиу'ени! (рече се ономе коф се чему зачуди, као да не би урекао). гблйн, Р (зап.) уібе голифн. голйб, голйћа, ш. голо, Ьег ЗФсЙе, пифив: Удрн пиће на голиЯе. голйцаіье, п. уібе галицаже. голицатн, цам, уібе галицати. гблйш, Голйша, ш. брдо у Ловћену. голйшав, а, о, пасБі, інкіик, с Г. го. голобрад, а, о, [ипБйгііф ітЬегЬіз : голобрадаст, а, о, И то младо )ош голобрадасто голобрадица, т. Ьег ІІпЬагІфе, ітЬегЬіз. гблбв, голова, т. (у Ц. г.) Ьег -(рабетфіз, отпіит гегит іпорз, сГ. празнов. головран, т. () вала да ф гавран: И пред жима тица головране 2) у пфсмама презиме некакога четовође : Побратиме Луко Головране головрат, а, о, тіі Ыо()ет ^)аЦе, соііо пибо. гологлав, а, о, тіі епіЬГорБеш Зраир'іе, сарііе либо. гологлавеё, абу. (у Рнсну) н. п. стоф, т. р гологлав, тііепіЫоріет -5аиріе, сарііе либо, голбгуз, а, о, пасБі йШ Рнпіегп, ало либо: „Гологуза сжевала, голо масло слнфвала, а Раднчу троп” некаква узфхала гола на вратило, па врачала да фі се хвата дебео скоруп. гологузан, гологузана, іп. човфк коф нема ништа, Ьег браЬепіфіф отпіит гегипі іпорз, с Г. празнов, пангалоз, голов. голоигра, Г. ипЬ т. (у Срифму) као вфтрежак, Ьег ЗЙіпЬБеціеІ, уаішз, §-Іогіозиз. голокапица, Г. (око Сиіьа) капа без и каке шаре, као што носе мале дфвофнце, 21 гі ЗСЧц§е, уіііае §'елцз. голокрак, а, о, голифх голифни, шіі пасЕіеп 'ДЗеіпеіц сглгіЬиз пибіз. голбкуд, лі. (у Дубр. и у Босни) уібе кукуруз. голокудина, Г. уібе кукурузовина, голбкуднй, на, но, н. п. мука, уібе кукурузни. голокудница, Г. уібе кукурузннца. голомразица, і. врифме кад ф мраз, а нема кнше ни сннфга, Ьег Згоф, §'еіи. голбтніьА, ћ Ьіе ЗФіЙфеііфіШапзеІап ШеіЬипз, пибііаз. голотрб, а, о, тіі епіЫорІет 95аифе, уепіге пибаіо; Ьађес Голотрб, пот. ргорг.: БЬега зову Голотрбе Иво голуб, т. Ьіе Зіаибе, соІитЬа. Днвлн су голубовн двойки: іедни су већи и зову се гривѣаіии, и овн се легу у гни;езду на дрвету као и грлице, а други су ман.и, коІи се зову дуииьагигі,, ]ер се легу у дуплами. Они се и по гукаау разликуіу: кад гривньаш гуче луди кажу да говори : Шта тй ту чинйш проклётй попе код туђё жёнё код туђё ђёцё, а дуплаш кажу да говори : Сй] лук, сй} лук, сй] лук, т.). да }е већ ври]еме си]атн лук кад он у пролеће долети и стане гукатн. голубак, голупка, т. ћур. о. голуб. голубан, т. ЗЛаппЗпате, потеп уігі: Голубине, мо)а в)ерна слуго голубаст, а, о, Іац&егфсігБіб, соіоге раІитЬіз, соІптЬіпиз. голубац, Голупца, т. і) у Пожаревачко) нахн)и ]едан стари град на Дунаву (Срби прнповиіедаіу да га|е зндала ІЗурђева йерина ради голубова — као голубтьак-—). 2) село код тога града. Од Голупца се већ доле понижу планине поред Дунава и из Сргіске стране. ГОЛУБАЧКА МУХА, Г. Ьіе @оІІи6а|ег Зїїйсіе, 8Ііпиііит геріапз СгоіІиЬаІгепзе. Голубачке се мухе у Шумадиці зову и Браничевке. Народ у нахи)и Пожаревачко] приповніеда се ове мухе ро}е из пећине према Голупцу, излазећи у гомилама колико казан, па се посли]'е раставла;у и по в(етру лете; она стоци тако досађу]е да кашто и цркава од же, особито кожи и говеда. Кажу да се она році више пута, алн првн ро] да )'е на)лући и за стоку нафори, а потожи све да су слабили. Зедии приповнІедаІУ да )е неко од некуда из Срби)е т]ерао некаку алу па \е сгаигао у Стгігу