Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ГУШТА 109 гушта, Г. уібе теста. гуштара, Г. (у Орфему) уібе теста. гуштёр, гуштера, т. (°;ев. рі. гуштера) і) Ьіе @іЬе,ге, Іасегіа: Кога сугуіе клале и гуштера се боді. 2) (у Ц. г.) уібе зелембаћ. 3) (у Ц. г.) Ьіе іШиЗРеІ, тіі8си1и«. 4) (у Ц. г.) гвожђе у ножа међу камзама. гуштерица, Р. (у Ц. г.) Ьіе §іЬеуе, Іасетіа, сГ. гуштер: Кога іезигда клала н од гуштерица га )е страх. гушчак, гушчака, т. (у Орфему) Ьег ©ап[е= (їаИ/ сеііа апвегшн, еР. кочак. дАдй.ьА гушчар, т. і) Ьег @ап(еїііф еизіоз апяегит, 2) тако се у шалн зове (у Срн]ему) нуж док му жени не прође четрдесет дана посліре порођа]'а. гушче, чета, и. ЬаЗ ©апЗІеіп, апзегсиіиз. гушчевнна, Г. ©апіеРсф, зіегсиз апзегит. гушчётина, Р. аи§'т. о. гуска. гушчићіг, гу'іићнћа, ш. р]. /цпе @ап(е, апвегсаіі. гушчица, Р. «Кт. о. гуска. гушчлй, чіа, чіё, @ап(еіі=, апзегіпиз. д Да, і) Ьар, иі: казао сам му да дође и да донесе. 2) тоепгр 8І: да сам знао да ће тако бнтн ; Да змніа окуси од мене, отровада би се; Да ;е вина, и стрина би пила : Да Іеменећело добро бнтн, не би ЛазонаКосову погннуо; Дга бнх знао н на кози оратн; Да зна мушка глава ІІІто у одо.ъан трава 3) №йп|фепЬ, оріаііуе: Да си а;нв и здрав ! Ьи то$е|ї ІеБе» ипЬ де(ипЬ (еіп! уіуаз еі уаіеаз! Да Бог наспорн! Да Богнеукратв! да си поштен! да ви чуіем здрав-ъе! 4) зеЬіеіепЬ ипЬ гегЬіеіепЬ: одмах да идеш кући; сад да платиш човіеку што си му дужан; да се ни}еси макао одатле. 5) (та= с|епф іпіегго§'.: да шцеси што изгубио? Да ни]еТурчин под капом ? б) Ьеип, ег§-о : да ко си? да како )е кад ни]е тако? да шта ]екад ни)'е то? 7) да акоДа, шеип —, ііа еі—: да ако удари киша, еЗ юісЬ оіеЦеіфб Ьоф гезпеп (тап гейпСфі Ьа(з еЗ гедпе), да ако не удари киша, еЗ гоігЬ оіеИеіфі Ьоф піфі гедпеп (тап юйп\фЬ Ьа(з еЗ піфб ге^пе). 3) іа, ііа, сР. )а: да да; да како; да Богме, аІіегЬіпзЗ, (геіііф, отпіпо, ніідие. 9) аіЗ ЗРиЗпф Ьег ЗЗегтипЬегипс;: да чудно тн га превари! да лніепа тн]е, Іади }е убили ! дабар, бра, га. Ьег ЙЗіБеїу саяіог. дабижив, т. ‘Шатіттг, потеп уігі. дабо, ш. <) Ш?оппЗпате, потеп уігі. 2) хроми дабо, Ьег ^іпїеиЬе їеи(еі) біаЬоІив сіаибиз. дабрина, Г. у Хрватскоі с Турске стране село и у кему зидине. дава*, Р. уібе тужба. давалац, ваоца, т. Ьег ©еЬег, сіаіог, сР. давач : Бог )е стари давалац. давало, т. Ьег ©еЬех, сіаіог. Кад коіе ди]’ете да што другоме, па опет узме натраг, онда му діеда говоре или піеваіу: Давало узимало, С кокошима сиавало, Кокоши га литале —■ даваіье, п. ЬаЗ ©еЬеп, баііо. давати, да]'ём (да)ём, по іугоз. кр. и давам), V. ітрр. $е6еп, бо. давач, давача, т. Ьег ©ебеіубаіог: іа знам каки смо ми давачи. сР. давалац. давид, іи. 25а»іЬ, Бауіб. давила% Р. уібе дава (тужба): С том давиуом у дара пођоше давйлаіье, о. (у Ц. г.) ЬаЗ ІКефіеп, сопіепііо, сР. правдаае. давйлати се, іам се, у. г. ітрР. (у Ц. г.) геф= іеп, сопіепбеге: давиіамо се, давніам се с н>им. сР. судити се, правдати се, прети се. давина, Р. уібе даФпна. давиново зрно, п. уібе даФнново зрно. давити, давни, у. ітрр. шигдеи, Іи§-иіо. давити се, давйм се, у. г. ітрр. ег|РісРеп, виРРосог : полако, немо] се давити (кад ко нагло іе де). давжёіье, п. і) ЬаЗ ЙЗйезеп, ін^иіаііо. 2) ЬаЗ @фісРеп, зиіРосаііо. давнаішьй, н.а, іьё, ооп Гап^е \)п, уеінз. давнйна, Р. (у Дубр.) (гіфеі'е, еђешаіізе Зеіі, ап^і^иі^аа: од давннна, гос 2РІІЄГЗ, е^етаіЗ/ооп аііеп Зеііеп \)(х, апіідиііиз. давно, іап^е Џх, біи. давоги! іпіеи. <) еі! н. п. даворн старости давори! даворн пуста црна горице! доста ти сам по теби воіевао: О;' давори, ти Косово равно Давор’ лице! давор’ брнго іііоіа Давор’, ІБаро, давор’ добро моіе 2) почекаі! и. п. даворн Божо даворн ! ухватићу іа тебе (мати говори діетету, кад што скриви па утече): Ал давори, Лаиково копиле давориле, Р. рі. оРХегГеі Ш?и|і'Р ^и[атшен, сопсепіііз: Ударнше ситне давори]е дабуі,шла*, т. Ьег ^іадег, асспзаіог. дада, Р. ЗЗіата ! таіег. дадила, ІР. ЬаЗ ^іпЬЗтаЬфеп, Ьіе ^іпЬЗігаи, дадй.ъаД апсіИа сигапв рагуиіов, сР. баба.