Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

т дволе ДДЋА ]аниіех). Годиішьнца се зове и іодини, а полугодишіьица и ио године. с?, трлеза. дана, ї. (іт ©фегде аіб @е$епіЏй ооп недаћа) Зе^е&еп, баішп: Да ]е срећа и од Бога даКа, Не би жене ни носиле гаћа, Већ консулу докле гаће вежу. дафина, Г. I) Ьег шіГЬе ОіЏЬаиаі/ оіеазіег: У граднни о ство] давини Лавина зе сува помладила И зеленнм улистала лнстом2) §гаиеппате, потеп Гетіпае. Дафиново зрно, п. (у Ц. г. и онуда по прнморіу) 'ЇЇІиіЫішђ, пих тизсаіа. сГ. орашчнЪ. Ови)ем се у онфем зем.ъама ли^'ече од разлпчнн)ех болести. дахила*, т. Ьег ^ргаіепЬепі, ЯїегігіеЬепе, ®ті= §їйПІ/ ехиі (гебих еї иііог): То гледаіу Турцн Биограци И нз града сви седам дай]а хиіит. , ботіпаіиз Диз) баћіагит: Он се нада добру даилуку дахнути, дахнём, V. рГ. афтеп, зріго: не да му дахнути-, ]едва сам дахнуо душом. дахтііье, п. Ьаб ©фпаиіеп, апііеіаііо. дахтати, дашћём, V. ітрГ. [фпаіфеп, аићеіо. дацнла, Г. уібе данак. Дацнлер, даци)ёра, пг. (у Боцн) кофе купи дацифу, Ьег Єіппеђтег Ьег ЗГЬсрі&еп, уесіі§-аііит соііесіог, сС. порешчіі]'а. даша, т. у пословнци м)есто давалац, Ьег ©еЬег, (іаіог : Сваки дата добар дата а недаша ђидибаша. даша, Г. Зтаиеппаше, потеп Гетіпае (ћур. о. Дафина 2). ДА ШТО МИ ТИ ДА ШТО, (у ВО]В.) уісіє што ми ти )е за што. Дашчаіі, дашчака, т. (у Хрв.) уісіє брвнаш. дашчан, а, о, Ьгеіегп, аззіпиз (?). дашчара, Г. еіпе ІУгеБеіфийе, сазиіа аззіпа. даінчица, Г. сііт. о. даска. два, двй)е (іуж., а ист. Двё, зап. двй), два, ^гоеі, сіио: Два льешника ораху войска; Она по)н по путу путннке, А за здравл.е ДваДу браће твоіе ДВАА, у п)есми да би се нспунила врста м)Єсто два: Дваа коіьа, два Самара ДВАДЕСЕТ, фОйИфЙ/ УІ&ІИІІ. ДВАДЕСЕТИ, та, то, Ьег фпапфафе, уі^езіпшз. ДВАДЕСТ, УІСІЄ двадесет. двадёстнна, Г. уісіє дваестнна : И у'граби двадестипу глава дваёстина, Г. еіи ^гоап^ід, тідіпіі. ДВАДЕСТЕРО, уісіє двадесторо. двадестй, та, то, уісіе двадесети. двадесторо, еіи Зшапфй/ уі§-іпіі. дваест, уі(1е двадесет. ка, ко, 2>аід е ДАХЙЛНСКЙ, ДАХЙЛСКЙ, дахйлукШ т. Ьаб ©аіфит дваестеро, уісіє дваесторо. дваестЙ, та, то, уісіє двадесети. дваесторо, уісіє двадесторо. дважде, (у Ц. г.) ^теітаі, Ьіз, сГ. дваш. дванаест, фпоф йиобесіт. дванаестеро, уЫє дванаесторо. дванаестй, та, то, Ьег Зй'ОІДіе, биосіесітиз. дванаесторо, еіп Зй'ОІу (еіп ©И§епЬ), биоЙесіт. двапут, (два пута) ^юеітаі, Ьія, сГ. дважде, дваш. двАш, (у Ц. г.) уісіє дважде: Дваш ћу тн га нзміернт’ са златом двёка, і. (у Хрв.) од брезове лнле као густ катран, чим се кола мажу, 2Ггі 28адеп(фтіе; ге, ахип§-іа. двери, Г. р]. врата на олтару (у црквн), Ьіе Шій’сіђйїіг рогіа абуіі. сГ. задвар)е. двёста, (ист.) уійє дв]еста. двйзак, двизака, ш. ^шеііађгідег ЙВіЬЬег, агіез Ьітиз, сГ. двнзац. двнзорка, Г. (у Ср и]ему) уі<1е двнска. двйзац, двнсца, т. (у Ц. г.) уісіє двйзак. двйзе, двнзета, п. (у Ц. г.) еіп ^гоеі.ііфгізеЗ @фа( (ођпе ІІпіес[фіеЬ Ьез ©еГфіефіеЗ), оуіз Ьіта. двйзица, Г. еіп ^шеііа^гфез шеібГіфез ѲфаГ/ оуіз Ьіта. сГ. двиска, увотка. двнска, Г. (рі. §-еп. двйзака) уісіє двнзнца. двйста, (зап.) уісіє дв)еста. двлёста, (іуж.) ^шефппЬегі, сіисепіі. двогоче, чета, п. н. п. ждрп)ебе, или теле, ^гоеі Забе йїі (оеп 5‘йПеп оЬег ^а(б), Ьітиз іапгиз аиіедииз: Рђавоговече све двогоче. двогрошац, шца, т. ійНффе рібепіе ^теі: ^Ьіа|Тег=93їип^е, питті ^епиз. ДВОГРОШКА, ї. 0(іеггеіфі(фе бцріегпе $ГОЄІ ; ©ГО: Гфеп=Ш?йп^е, питті §епиз. двогув, а, о, ^тефаф, биріех. двожнчны столац, ога стбца, т. (у Ц. г.) СеђпіТифГ, саіћесіга. дволак, а, о, ^шеіегіеі, биріех. дволачёже, п. Ьао ЙВепЬеп, ЙБенЬеіађгі, ііегаііо. дволачитіі, дво^ачим, лт. ітрГ. н>нву, т. ). по други пут орати, шенЬе (ађгеи, шепЬеп, ііегаге, сГ. преораватн. дволвА, Г. (по зап. кр.) Ьег Зч'ефеІ, сіиѣіит, с Г. суміьа. двдлЕ, двбга, (баі. іос. двбма, н двбме, іпзіг. двома) ^№ЄІ, био. Овн)'ем се показу)е бро) живпіех стварн средньега рода, ко)е сто]Є у род. мн. и. и. дво]Є пнлйћа, дво)е чёл.адй, ДВ0)Є прасадй, діёцё. Овако се самоставни)ем пменнма оваке стварн бро}е и дал>е, и. п. троіе, чеі’воро, петоро, шестеро и т. д. М]'есто дво]е, тро^е и четверо, може се казатн идея, три, четири с род. іед., и. п. два аплета, три пилета, четири аплета, а даже не. У СрИ)ЄМу СЄ ГОВОрИ И Двв/е За]а М)ЄСТО двада^ета, а у Црно] гори и двоДе опа-