Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

дёльача 116 ДЕРНУТИ дёлача, Г. (ист.) уііе дзельача. Дё.ьёіье, п. (ист.) уііє р,и)ел>еіье. дёлжалье, п. (Ііт. о, делаае. дё.ъкатн, кам, йіт. и. де.ъати. дёмбел*, т. льенивац, ко)и од лиіености ништа не може раднти, Ьег ћото ёезез. Кажу да Турскн цар дембеле храни и одиіева, али наіпри]е свакога огледаіу )ели управо за дембеле: да не би могао што радити. Тако су под дво}ицом што су били дошли да их узлу у дембеле, запалили рогожину (да виде шта ће радити), онда іедан од аих рече ономе другой : „устани да сиђемо с ове рогожине, изгорећемо.” А она} му одговорн: „ћутн Бога ти! како те не мрзи говорите?” Онда овога узму у дембеле, а онога што )е рекао да устану, оттай) азу и кажу му да он нн]е за дембеле. дембёлисаіье, п. Ьа$ Заиіеп^еп, ёевіііа. дембёлисати, ншём, V. ітрГ. (аиїеп^еп, зе§пе оііит Іегеге. сГ. дембел. дёаш, мета, п. уііе нарамак. демёроша, В брдона лніево] страниИбра близу Маглича, еіп Йзег^ ІП ©егЬіеп, топа 8егЬіае, дёаіешішньа, В т. ђорда, уііе димишћиза: И припаши ђорду демешктьу дёмиле, дёмйза, ё рі. (у Ц. г.) днми)е: Све дели)е у демиде дёдшр*, і) уііе гвожђе. 2) уііе гвоздей: На демир се пешдер наслонио -—• дёмир-капіыа*, Г. (у іцесмама) Ьа$ еі(егпе 2фог (іп Ьег ©стаи), рогіа Геггеа (іп Ізіго): Донеси ми вина нз Внднна И ракизе од Демир-каиид'е дёдшпшшьа, Г. т. ]. саб.ьа, уііе димишћн}а: Он узима демишкшьу сабжу О шфасу саб.ьу демишкшьу дендёрек, т. (рі. §;еп. дендёрёка) у. п)есми мзесто дегенек: Да му даде триста дендерека дёниле, п. (бденизе) Ьіе йіфПеп, уі§іііае (еіп ЖігфепшогО: И држаше велика денид'а дёнути, дёнём, уііе дести. дёнути, дёнём, уііе дёсти. дёньак, н>ка, т. еіп ЙЗйпЬеІ, Гавсіз; яиф еіп ©асі 4ДЗаитшоІ(е. дёо, дёла, п. (ист.) уііе днзел : О) на делу на голему боб се зелени Момак нде уз део деоба, Г. (ист.) уііє диоба. деоница, Г. (ист.) уііє дноница. дёпити, пйм, у. рГ. кога, еіпет еіпеп ©фійй еег(е|еп, регсиііо, сГ. лупитн, бубнути. дёпна, ё. (у Дубр.) здрава и дебела дзево)чина или жентурина, еіп ДгаіТео ЬісїеЗ 5тіеп= ^іпшег, тиіїег оѣеза. сГ. цунцупа. дёпнути, нём, V. рГ. уііе депшги. дёр, і) уііє де 3 : Донес’ дер ми давангкабаницу Навез’ дер ми, во]но ле! десно крило з) у изесмн мзесто де дер: •/Бильан горо ЛіИл>анова! Дер подигни лзи.ьан листак дёра, ї. (у Бачк.) уііє струга: Па за деру привезала керу дёран, т. (у возв.) еіп зип^ег 4ДЗпг(фе (»ег* афНіф), риег. дёратье, и. і) Ьаз 9їеі(зеп, Іасегаііо. 2) ЬаЗ ©фіпЬеп, ехсогіаііо. з) Ьаз 9>(атп, ріогаїи8. л-) Ьа$ йоЗІ’фїа^еп, уегѣегаііо. дёрати, дёрём, V. ітрГ. <) треп, Іасего: нити има што зести ни дераши. 2) (фіпЬеп, ехсогіо. з) [озСфГазеп, уєгЪєго. дёрати се, дёрём се, у. г. ітрГ. ріаггеп, ріого: немоз се дерати; шта се дереш’і дёрач, дерача, т. Ьег Дц(геі|зег (о.оп еіпет С>ф(еп Ьег Ьеп Заип еіпгеірф, іезігисіог, еГ. провальнвач. дерачина, Г, (^у Ц. г.);Што се узме кад; кога одеру, Ьіе ЙЗепіе, зроііа, сГ. одора. дербёденица, ?. (као лн)енштина — сГ. дембелТ) Ьег 5-ац1еп^ег, ћѳто іезез: Пизаница и дербеденицадёрвёнта, Г. град у Босни. дербентски, ка, ко, воп Дервента: Погибе ти Дервентски капетан дервёчён.е, и. Ьа5 (Тєі^СєіП/ Ьіе Шпеідипд, гі^ог. дервёчити се, дёрвёчйм се, у. г. ітрГі одкога, |'іф (еіітагіз пе.ізеп, )іеі( (еіп, іпсііпог, ехіга зегіет ехізіо, гі§’ео. дёрвйш*, дервйша, т. (уос. дёрвйшу) і) Турскнкалуђер, Ьег 2)еш)і(ф, топасћив Іигсісиз: Богом брате, старишу дервишу 2) у пзесмн некака планина : Док бизела поклнкнула вила Из Дервиша зелене планнне 3) од гвожђа као шн.ьак у чпзмара, опанчара и Ьурчнза, Ьіе ф(гіете, йзіиіа зиіогіа. дервіїшев, а, о, Ье5 ©етп(ф, топасЬі їигоісі. дервшшша, Г. ано-т. г. дервнш: Ид’ одатле гола дервіыиино дёрвйшшї, ка, ко, Ьеі'ші(фі(ф, топасіюгит Шгеісогит. Дердемези, т. рі. некако м(есто у Црно) гори, дёреглила, 2і'гі Неіпегег ЇЙп|Тег(йІ)гіеи$, пауісиіае §епиз. дёреж, іп. (у Срн)ему) Ьіе Д'чйізеібапф зсатпшп сиі Ші^аіиг уегЬегапіиз. сГ. мацко. дёригуша, ё. (іп Ьег ЗГпеїЬоІе) лраізіїађег, §иІат гаіепз : оскоруша деригуша'. да не би ииш у шику, о де га мо)а душа (рекао Цнганнн кад )е приповизедао како зе хтио да иззеде тврду оскорушу). дёриште, тета, п. ((фішр(Пф) ^іпЬ, риег. дёрлад, Г. (соіі.) ( у Бачк.) уііє дерчад. дйрле, лета, п. (у Вачк.) уііе дерче. дёрнек*, ш. (око Дубровника) уііе са)ам. дёрнй, на, но, іш(еІІ5/ іпГеІіх, тівег: камо таз моз дерни брат? дёрнути, нём, у. рГ. кога, д«( е(шаЬ (фіа^еп,