Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ЖАБА 154 ЖАРИЛО •ДБ» лг Шаба, Г. (рі. ^еп. жаба) і) Ьег 5го[ф, гапа. Код мале діеце не вала жабу спомшьатв; ако ли би )е ко нехотице споменуо, онда ди)'ете потегну за ухо цвокнувши уснама (ко]е се не може исішеатн), а ономе ко]и іе споменуо рекне се: „Одгризиа тн уши!” сГ. жабице. 2) жаба губавнца, или крастава жаба, тісіе губавнца. 3) ватрена жаба, по барама мала жаба, ко]а тіа по трбухушаре врло жуте. Говори се да ове жабе не вала уби]‘ати, )ер веле да би кућа изгорїела ономе ко]и бн ]е убно. жабац, жапца, т. 50?аппфеп еоп $го(ф, гапа таз. жабётина, Г аи^т. р. жаба. жабић, т. Ьег іипде $го(ф (5гоГф>»игт')/ гапиіа. жабица, Г. і) (Ііт. Зго(фГеіп, гапиіа. 2) еіпе ЯЗегцеитд ат оЬегп Зфеііе Ье$ (рір°Іеп= (фа(іеф рагв огпаіив рівіоіае. 3) (у Сри]ему) уісіе зевалица. 4) она ракетла што скачућн пуца. 5) на капи)‘и оно гвожђе, гд)е се осовина од капи]е окреће. жабице, Г. рі. жли]'езде око врата, и за то мало діцете повуку за ухо, кад се пред льим спомене жаба, 2Іїі фйЙЬгц(еп, ^їапбиіае сєгуісіз. жаб.ъак, т. і) град у Зетн више утока Мораче у Скадарско блато : Гром ударн тебе у Жаблака Баш у твога поносита града 2) Ьіе ^сцпііїс, шаігісагіа сатотіііа Біііп. сі’. прстенак. жаб.ьа трава, Г. ЗрііпЬёІатіЦе, апіћетіз соіиіа. жаб.ъй, ла, лё, 5го[ф=, гапае еі гапагтп. жабшак, т. жабла )а;а, што се у пролеће налазе по води око камеаа, Ьа9 ^^ГФ^Ф (Ьіе З-гоСфеіег), оуа гапагшн. жабокречина, Г. као (зелен) каімак, ко]н се ухвати по водама ко]е не от}ечу, Ьіе ©шпрр $аппіфеІІі, гаппісћеНіа раіивігіз, сГ. окрн]ек. жабурина, Г. уійє жабетина. жабка, Г. (у Ц. г.) уісіє чапра. жаво.ь, ш. (у Баральн) 2Ігі фІТап^е, ІіегЬае §епив. жагрёнье, п. Ьйб ©епдеп, атЬігаІіо. жагрити, рйм, V. ітрГ. н. п. зелен кукуруз, (епдеп, атЬигеге. ЖАЖАЛИЦА, Г. ((оті(ф) УІСІЄ К0ПЛЄ. жалац, жалца, ш. Ьег ©іафеі (Ьег ЯЗіепеф асніеиз, сГ. жаока. жалба, Г. Ьіе 23е|фтегЬе, диегітопіа, сГ. тужба: Те пред пашом жалбу учнннше жалилё, сотр. р. жао (аиф зирегі. наіжали]е). жалити, лйм, V. ітрГ. г) кога, Ьеігаиегп, )и$ео: Жали ме жива, а немо] мртва; Тешко ономе кога жале; Марка жали н отац и ма]ка, А Андри}у ни отац ни ма]ка, Него )една из села ђево)ка а) ЬеЬацегп, шізегог: жалим га што )е тако несрећан. 3) кога, што, (фопеп, рагсеге: удрн га, што га жалиіи'і не жали труда,- не жали новаца. 4) на кога, шеш дгат (еіп, 8иссеп8ео : Чов)ек не жали толнко на непри)атела колико на при]атела (кад му се што неправо учини). 5) на кога, ЗЗесЬафЬ ђа&еп, 8иврісог: нестало ми )е с)екире, и жалим на тога и тога. жалити се, лйм се, V. г. ітрі. на кога, |1ф Беііа.деп йбег іешапЬ, ассиво аіідиет. жалица, Г. (у Ц. г.) уісіє рнт. жаловатье, п. уійє жалба: И )'а да тн жаловаже кажем жаловито, іаштегооП, тіаегапбит іп тобит : Жаловито, како и робнае жалосан, сна, сно, уісіє жалостан. жалост, жалости, Г. (Іос. жалости) Ьіе 2таш сідїеіі, ©фшег^, сЫог, Іисіиз. жалостан, сна, сно, беігйБі, Ігізііз. жалостив, а, о, тіІІеіЬід, тізегепз. жалфила, Г. Ьіе ©айеі, ваіуіа оГйсіпаІіз. жамор, га. (у Будви) Ьаз ©е(і[ре[, вігаиггив, сГ. жубор. жао, і) ІеіЬ: жао ми ]е, боіео, еЗ г(ї тіг ІеіЬ, е$ іђиі тіг ІеіЬ, а) на кога, іф ђіп іђт дгаш, виссепвео іііі: Равно поле, жао ми ]е на те: Лер мо] драги отиде низа те На Марка )е врло жао кралу з) жао ми ]е на аега, іф ђабе ЗуегЬафІ аи( фп, впврісог <3 е іііо, с Г. жалити. жаока, Г уійє жалац. жапа, Г. 2Ггі^ёпе, 8иі соёгсіііо. жапавье, п. Ьа-5 ©епігеп, виі соёгсіііо. жапати се, жапам се, V. г. ігарГ. као стндіетн се или устручаватн се, (іф деиігеп, ее соёгсеге. жапнути се, нём се, у. г. рі. као застндїетн се, рф депігеп, ее соёгсеге. жар, ш. і) дІііђепЬе ^еЫеп (Ьіе ©Іиіђ), ргипа. 2) (ст.) Оїаше еіпе^ д^регЬеб, погаеп ееріі: Два колыша жара н жерава 3) (у Ц. г.) некака трава као оштрика, сГ. тршлака. жара, Г. уібе конрпва. жагач, жар.-іча, га. Ьіе Оїепрапде, регііса Гогпаса1І8, сГ. жарило. жаренье, и. і) ЬаЗ ©ІцђепЬлилфеп, сапбеРасІіо. 2) Ьаб ’ДЗгеппеп Ьег ’ДЗгепппеДеІп, ияііо нгІісае. жарило, п. укіе жарач: жаргілом га извіцалн; Девете пећке жарило.