Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ЖУРАВ 162 ЗА Кіьнгу пише жура Вукашине, Те )е шале на Херцеговину 2) (у Сри]ему) некака ко&ска болест, 2Ігі ф(егЬеігапїфеіі, шогЬі едиіпі е;епи8. Кад кон, нма журу, он )е као би)есан (као чов]ек кад се згране). журав, а, о, Яеіп ипЬ Ьйп, рагуиз еі. тасег. журба, Г. ЬаЗ ©еЬгсіпде, Ьаз ІНіфіеп (Ьее @оі= Ьаіеп, тепп Ьег ©епегаі Готті), іигЬа, сопсигзиз: Многа журба горе у конаку Тешка журба на воде студене журёіье, п. Ьаз ©риіеп, Гезііпаііо. журити се, журнм се, у. г. ітрГ. (у во)в.) (їф (риіеп, еііт, ассеіего, сР. хит)єти. журица, 1 вала да }е крагу): Му)о пусти сивога сокола, А Али)а питому журицужустар, тра, тро, уійе срчан, окретан. жут, жута, то, (жутй, та, то, сотр. жућн) 1) дей, йауиз, §гіуив. з) жут посао, (\іђецђа(і) Гфіефі, уііія, жутарица, Г. 1) (у Ц. г.) уійє жутоволка. 2) (у Грблу) нме козн, Зіедеппате, потеп саргае ішіі аоіііпт. з) (у Грблу) нме жуто) кокоши, йреппеппате, потеп §-аІІіпае ІПЙІ 80ІІІШП. жутац, жуца, т. (у Ц. г.) уійе жуванце. жутё.ъи, т. рі. (у Дубр.) уійе невен. ЖУТЕТИ, тйм, (ист.) Vісіе жут)етн. ЖУТЕТИ СЕ, тнм се, (нст.) УІЙЄ жут)етн се. жутилпца, Г. (у Шумади]н) трава (налнк на занови)ет) жутога цвіцета, ко;ом жене жуте плети во н вуницу. с?, жутнлова трава, жутило, п. Ьіе дейе §лгБе, рі§тепіит Йауит (Іиіеит). жутидова трава, Г. уійє зановіцет. жутйна, Г. Ьіе ©еІЬе, ііауеііо. жутити, жутйм, (зап.) уійє жут)ети. За, () (тіі асс.) (ііі:, ШП, рго : не брннн се ти за іьега; ко ће битн )емац за те? за новце свашта доста; Ђе )а нађем за мене ђево)‘ку Онђе нема за те при)атела 2) (тіі асс. и. іпзіг.) ђіпіег, паф, розі: заклонн се за ме; нде за мном; отиде за кућу; с)'еди за кућом; Сунце зађе за гору .Іасно п)ева за гором ђево)ка Хоћеш брате незван за ууаком У сватове поћи назорнце ? 3) (тіі асс.) ^ц, ай: сн)ече грађу за кућу; купно чохе за халнну; нн)е ни за што (нн за каку потребу); ништа за то (ЬаЗ ііуиЬ піфЬз); за што? шагит? сиг? за то, Ьашт, ійсо. 4) (тіі асс.) ухватнтн за ружутити, жутйм, у. ітрГ. .деібеп, йауит геййо. жутити се, тйм се, (зап.) уійє жут)ети се. жутица, Г. 1) Ьіе ©еІЕфифі, іеіегив, сГ жућаннца. 2) Ьег 2)и!аіеп, питиз аигеив. 3) н. п. жутица наранча, Ьіе ©еібе, йауа : Моли Бога Новкнаа ђево)ка Да )0) роди жутица наранча У авлн)н жутица наранча 4) (у Уж. н.) 2йі йЗігпеп, рігі §епиз. 5) (у Котору) платно мало чађаво, піфі диі де= Ыеіфіе СеіпгаапЬ, Ііпіеит поп иі йесеі іпзоіаіит. жуттети, тйм, у. ітрГ. (іугоз.) дгІЬ юегЬеп, йо йауиз. жутлети се, тйм се, у. г. ітрГ. (іутоз.) деІЬ аи^еђеп, йауит евзе авресШ. жутоволка, Г. Ьіе ©оіЬаттег, ЬегѲейііпд, етѣегіга сгіііпеііа Ьіпп. жутока (жутоока?), Г. нме овци, ©фа^зпаше, потеп оуі ішіі воііїит. жутокора, Г. (у Ц. г.) дрво, ко]е рађа гроздиће, ко)н)ех су зрна као шеница, црвена н кисела. У Кривоши]ама се дрветом ко)е се овако зове бо)и као ру)евнном. жуточак, чка, т. (у Грблу) нме овну, Ьешате, потеп агіеіі іпсіі 8о1іїпт. жужак, жућака, т. і) ©апіеф Іатіпа Іизогіа. 2) ©иГаіеп, аигеив. жуканица, Г. 1) днв.ьа салата, ко)'а се зове н змиуина трава, Єіфогіе, сісћогіит. 2) уійє жутица (болест). жужёже, п. () Ьаз ©еІЬеп, го йауит гесИеге. 2) Ьа$ ©еШшегЬеп, го Йауе8ееге. ЖУТЕТИ, жутйм, (Іуж.) УІ(ІЄ ЖуТ)ЄТИ. жутети се, жутйм се, ()уж.) уійє жут)етн се жуткараст, а, о, (у Срн)ему) уійє жућкаст. жуткаст, а, о, деіђііф, зиЬЙауив. жуч, жучн, Г. Ьіе ©йїїе, Геі. жучица, Г. (у Дубр.) уійє зановн)ет. ку, Ьеі Ьег ірапЬ ра)Тсп, арргећепсііі тапиш ііііив: Десном га )е руком уватно За десницу и за брнтку саблу, А ЛН)ЄВОМ за грло би)ЄЛО 5) (тіг асс.) пошла за старца, ђаі еіпеп аїіеп 9)?апп деђеігаіђеі, пирвіі зепі; удао кћер за тога н тога; Лепа Паво хоћеш поћн за ме? Пођн кћерн за козара, добро ће тн бнтн; Не ћу ма)ко за козара, не ће добро бнтн 6) (тіі асс.) гоп, йЬег, йе: не казу; ннкоме за новце; не казу; за ме гдіе сам. 7) (тіі асс.) не казу) нпкоме за главу, не смн)е он то учнннтн за жнвот, нт Геіпеп фгеіф пиііо тойо ? 8) (тіі асс.) за триста, оп ЬеефішЬеф ай іегсепіоз, сГ. до, око: