Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ЗАДРИЗГАТН 173 ЗАДУШНИЦЕ челадету (а у осталоме вала да би било : задршпути или задриЯи, задригнем), (ІогІ, Реифі гоѣизшз. с?, задризгати. задризгати, гам, V. рр. іп Ьес ОІеЬеп^агб: задризгао, задризгала, їегп|т(ї, (Іасї деюог* Ьеп, гоћизіиш евзе. задрилака, т. еіп деГцпЬег, |1агРег 50?аші/ ћото гоЬизІиз. задриуёмати, задри)емам (млём), V. рр. ()'уж.) еіп(ф[иююегп, оѣбогтізсо. Задрилети, задрём, (задръо, зћдрла, ло,) V. рр. (Іуж.) фгефеп, ЗТГІП§'О. задрймати, задрймам (м.ъём), (зап.) тібе задрІемати. задрйти, задрём, (зАдръо, з&дрла, ло) (зап.) уі(іе задріети. задрктати, задркћём, уібе задрхтати. задрктати се, задркћём се, уібе задрхтати се: Биіеле се задркташе куле задрмати, мам, т. рр. егГфіШегп, сопсиііо. задрмати се, мам _ се, у. г. рр. егБебеп, сопІгетізсо. задробити, задробнм, у. рр. еіпбгосРеГп, іпіего. задромбу.ъати, лам, у. рр. Ьаз ЙЗгиттепеп (Ьіе ЙїїсшШоттеО егіопеп ГаЯГеп, ітреііо егетЬаіит. задруга, Р. фаизйепоІГепГфарР (іт (5ереп(а|е Ьегеіп^еГпеп §атіііе), ріигез Ратіііае іп еабет бото (тоге 8егћісо). По трнеетеро челадн слушао сам у Срби)и да се налази у ]‘едно) кући; али су ми у Далмаціи у Косову показавали чов]ека из села Риђана, по презимену ТриФуновића,ко)и има шездесет и дво)Є челади, међу кофм )е тринаест жена с мужевима и дви)еудовице. О божићу и о крсном имену и кад кога жене састану се сви у кући, а онако живе по планини и по полу, а стар)епіина пона)'више у млину. Овакућа има око хнладу и четири стотине коза и оваца, до педест говеда и четрнаест кожа, и плаћа на годину двадесет и ]едан тали)'ер траварине и око тридесет тали]ера у име десетка. ЗАДРУЖАН, жна, жно, піфр еіцеіп ІШ фац(е, та^па зиогит зосіеіаіе роііепз. задрхтати, задршћём, у. рр. (фсшегп, соћогГЄ8С0. задрхтати се, задршћём се, у. г. рр. еіціШш, сопігетізсо. сР. задрктати се. ЗАдувати се, задувай се, уі(1е задухати се. задуто (за дуго), Іапде, біи. задужбина, Р. Ьіе (тотте ©РфРшій, тоиітеиІит (?). На)већа ;е задужбина начинити намастир или цркву, као што су Српски цареви и кралеви градили; по том )е задужбина начинити ћугіри)у на како) води или преко баре, калдрму по рђаву нуту, воду довести и начинити близу пути (и то се каже грсодиши и начинити— себи — задужбину), усадити или накаламитн воћку близу пута, гладног нахранити, жедног напо)ити, голог од)естн (и ово се каже чинити и учинити задужбину) и т. д. Турци и данашан дай граде и чине све таке задужбнне. Доксу Турци у Србн)н владалн, многи су бегови Босански по н.0) надгледали и оправлалн чесме и ћупри)е, ко]Є су гьиховн стари при]Є стотине година градили, као н. п. Рустамбеговнћ нз Зворника Дугу чесму у Тршнћком полу, и други некакав (Босански бег) йадранску ђупріу између лЬешнице и Липннце. Такове задужбнне други не смн)е ни по што оправлати, него она) чи)е су од старнне: Да вн знате наше намастире Славнн наши цара задужбине Да видите дивну Студеницу, Не далеко од Новог пазара, Задужбину цара Симеуна Прву бабо саградно цркву, Красну славну себи задужбину задужйваше, и. Ьа$ 5їег(фиІЬеп, оћаегаііо. задужйвати, дужу)ём, V. ітрР. тТфиГЬегц оЬаего. задужйвати се, дужу)ём се, у. г ітрР. )'іф вег= (фиІЬеп, оЬаегог. задужити, задужнм, V. рр. кога, аег(фц[Ьеп, оЬаего. задужити се, задужнм се, V. г. рр. (їф сег= (фиІЬеп, оЬаегог. задунути, задунём, V. рр. сшђсшфеп, аРЯаге. задупсти се, задубём се, V. г. рр. |"іф еіпдїаЬеп, оегРіереп, беРобіог. задух, т. (у Боцп) Ьег 2іпђаиф, ©егиф, обог, сР. задах, мирис : Не могу ти пута наћи, ни двору доћи Од висине внте )'еле, од задуха мнлодуха задуха, Р. (у Боци) уібе си пн.а. задухати се, задухам (задушём) се, V. г. рр. Реифеп, апћеіо, сР. заднхатн се. задушити, задушйм, у. рр. (у Дубр.) ег|їісРеп, зиРРосо, сР. загушити, удавити, угушитн. Задушнй, на, но, и. п. нед)ела, понедіелник, Ьіе ашеп @ее(еп ап^еђепЬ, беРиисіогиш, сР. задушнице. задушнице, задушнйца, Р. рі. Ьес2Ігтеп=©ееГеп їаз, соттетогаііо беРиисІогит.Задушнице има)удво)е: уочимесни)ех поклада, и у нед)елу по Тро)ицама (на Петрове покладе); али су праве задушнице оне прве (и она с.е сва нед)ела, између біц'еде и себичне, зове задушпа недуеаьа). Онда обично сваки чов)Єк сейма мртвима сво)и)ем, ко)е он памти, или има записане у читули, начини по сви)'ећу воштану, па све те сви)еће састави у )"едну руковет и запали те изгоре мртвима за душу (али на)прн)е вала с.вакоме да наміцени: ова оцу, ова матери, ова д]еду, ова бабн и т. д.).