Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

207 ЗЕЛЕНАЦ ЗДРАВШЬІК ЛраиЗђеггп ипЬ Ьеп§-гаиеп Ьаг&іереп (у кра^ннн Неготннско) н у К.ъучу), ћегѣае §'єпия. здравшьак, іи. некака трава, ко)'а расте по по.ъу, 2РгР (Рфаіце, ћегѣае §-епиз. здравити, вйм, V. іпірр. і) йе(ипЬ тегЬеп, де: пе\іеп, сопуаіеясо, 2) @е(ішЬІ>еіР дійппїіеп, ргоріпо: Чашом здрави Ришааннн Иване, А Мн)а)ло кангом пз аедара ЗДРАВИТИ СЕ, ВЙМ се, V. Г. рР. С КИМ, (Іф йе^еп: (ейіз $ш(;еп, ініег яе сопяаініагі. здравица, Г. 1) чаша што се пн]е у здрав.ъе, Ьег @е(ипЬІІеііі5Рпшф ргоріпаііо. 2) чутура или други какав суд пића, с ко)им се какви гости позиваіу н. п. у сватове, на крсно име : Сву господу зове на светога Са кіьнгама н са здравицами з) пиће ко)е се с )елом путем износи пред сватове куд пролазе: Сватовима изни]ели здравицу здравица, Р. земльа ко)а )е до.ъе под овом земл>ом ко]'а се одозго ради. здравко, т. 50?апп$па»іе, пошеп уігі. здрав.ьак.ні, §ріфеіоп Ьез ІУЇеитспЬез (као да бн нам бно на здрав.ъе): Бдрав, здравлаче\ нов нов-ъаче! реку гд)еко]и ыладу ацесецу кад га првн путугледаіу. Гдіекоіи уз то ]'ош поскоче према міесецу, агдіеко)и и новчану кесу ако у »оі доста новаца имаіу, тресну према аему). здравле, іі. Ьіе @е(ішЬЇ)еіР, уаіеішіо. здрав.ьёіье, п. і) Ьаз @епе(еп, гесирегаііо уаІеішіінія. 2) уійє наздравлаае. ЗДРІВЛ.ИЦЕ, п. Ыіііі. с, здравле. здр.іво, і) йе(ипф ініе^га уаІеПиІіпе. 2) іііфііз, (їагф уаіісіе: здраво га )е ударно; немо) здраво стезатн, здравцйт, а, о, с Г. здрав. здрава, Г. уісіє жрака. здрёо, здрёла, ло, (особито по запади, кр.) уісіє зрео. здрёти, здрйм, (но запади, кр.) уісіє зрети : У аедра )0) дуаа здри здржати се, жйм се, у. рр. |'іф аи\ђйІіеп, яе сопііпеге: Па се ниђе здржати не мого здршёваіье, и. ЬаЗ йефеп, шаіигііав. здрюёвати, здрйіевам, у. іпірр. (у Боци) гефеп, таіигеясо, сР. зрети. здробити, здробйм, V. рГ. ^егбгосРеіп, регРгіо. здрозгати, здрозгам, V. рр. ^ег[фтеЦегп, соттіпио, ср. здрузгатн. здрпити се, пйм се, V. г. рр. (іф ііЬегшеіфеп, іпітісіііая яизсіріо: здрпише се (тй ипЬ сфпе између себе); он се с аиме здрпио. здружити, здружйм, V. рр. кога с ким, де}еИеп, 80СІО. здружити се, здружйм се, у. г. рр. с ким, (іф Зе(еЦеп &и ЗетапЬ, яосіит яе афип^еге. здрузгати, здрузгам, у. рр. уісіе здрозгати. здур, ін. (у Дубр. за времена републике) она; ко)н што личи, Ьег 2Рн$ги(ег, ргаесо. сР. личити. здіха, Р. уЫе здухач (. здухач, здухача, пі. (у Ц. г.) і) в)'едовит човіек. 2) каже се бфесну волу, еіп ин= гиф^ег Офф Ѣоз ІП80ІЄП8. зёба, Р. Ьег §іпф Ргіп§-іііа. зкбица, Р. Діт. о. зеба. зев, т. (нст.) уійе зи)ев. зёвак*, вка, іи. Ьіе Ђедиетііфїеіі, сопппосШая, сР. мнр, згода: Цару нема зевка нн узура Док Морача феди у каура зёвалица, Р. (у Срфему) Ьа$ Сотептаиі, апІіггћіпит Іліт, зёваиье, п. (ист.) уісіє зфеваае. зёвати, зёвам, (ист.) уісіє зфевати. зевкарёіье, п. Ьа5 Ье^иете 2е6еп, уііа соттойа. зевкарити, зёвкарйм, V. іпірр. ^иет (ебеп, уііат а§-о соттосіат, сР. узуритн. зёвнути, зёвнём, (ист.) уісіє зніевнути. зейтин*, ін. Ьаз Оеі (ЙЗаишоі), оіеипі, сР. у.ъе. ЗЕЙТИНИТИ, НЙМ, V. Іпірр. шіі ОеГ гойг^еп, оіео СОШІІО, ср. обу.'ЬИТН. зеіітиница, Р. суд што се у аему држи зеития, Ьаз Оеіффффеп, апіриііа оіеагіа, сР. у.ъаница. зейтин-тане’, п. уійе маслинка. зейтин>ёже, п, Оеіеп (юйг^еп тііОеі), оіеаііо. зеитуниа<у. оПгепдсцп, оіеа§-іпиз. зёло, т. Ьур. с. зец : менн зёуо ! мени зйу’о ! (вичу діеца кад се игра;у зеца). зека, т. (ист.) уісіє зеко: Добра зеку у подруму раним зека.ъ, ш. уЫе зеко. зёкан, ш. уійє зеленко : Када Ра;ко доћера зекана зёкаст, а, о, н. п. во, свиаче, у ко)ега )е длака као у зеца, ђа[еп(агђійг рПія Іерогіпія. зеко, пі. ()уж.) уійе зеленко. зёкоіьа, пі. во ко)и има длаку као у зеца, еіп ї)а(еп(агЬі^ег Офф Ьоз рііія Іерогіпіз. зёкун, ін. коа, уісіє зекан: На зекуна коаа големога зелёмбаћ (зеленбаћ), зелембаћа, іи, Ьіе дгй: пе 5іЬеф(е, Іасєгіа уігісіія. зёлён, Р. О Ьіе ©гііпе, Ьаё ©шпе, уігісіііая, 2) (у во]'в.) уібе поврће. зёлен, зелена, о, (зёленй, на, но) () дгйп, уігісіія. 2) згйп, Ь. і. ипгеф, іппиаПи-ия : млад и зелен, Ьег @еі6(фпаБеГ, ітѣегЬів : Не дауге ме, ако Бога знате! Не дауге ме младу н зелену 3) (у Дубр.) зелено дрво, т. у сирово. зелена када, Р. пагсіяяивряєнсІопагсіязияЬіпп.: Два цвн)‘ета у бостану расла: Плавн зумбул н зелена када зеленац, нца, ін. (у Ц. г.) у води дубл.ина, Ьіе Зле(е еіпеі 3^й(зеф ргоРипІит. еР. зеленик .