Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

зётов 209 зймзелён зётов, а, о, ЬеЗ зет, тоії зет. зётовскй, ка, ко, Ьег зети, тсор зетн. зётскії, ка, ко, соп Зета. зёћднин, ш. ®іпег ооп Зета: Овце чува ЗеЯанине Павде По широку по.ьу Ћемовскоме зебанка, ё. §іпе ооп Зета. зёћир, га. 2ІХІ Зіпдеггіпз, апиіі §епиз: Пазакуца зеЯиром у врата ЗеЯир лрстен вас од сува злата зёц, іи. і) Ьег фйГе, Іерив: Плашнв као зец. 2) плаынна у Босни. зёчак, чка, пі. (у Хрв.) уісіє грашак. зёчевина, ё. зеч]е месо, фа(еп$еі}ф, саго 1ерогіпа. зечево, п. у п)есми некако поле: Да сам ш.ъегла у Зечево равно Него да си брже у Зечево зёчё ухо, п. (у Паштр.) некака трава, Тіїі фДйП^е, ћегЬае §епиз. зёчина, ё. 1) аи§ін. о. зец. 2) ЬйЗ ^а\еп\ги, реіІіз Іерогіпа. зічнћ, т. йіт. 0. зец, ЬйЗ Зригфеп, Іеризсиіиз. зёчица, ё. ЬйЗ ЙВеіЬфеп оот і?а[еп, Іериз ёєтіпа. зёчла ступа, ё. (у Дубр.) 21гі фРап^е, ћегЬае §■01)118. зёчлй, Џ, }ё, фаСеп;, 1ерогіпи8. зёчлй мік, т. VIсіе гороцвв^ет. зёчлй три, ш. Ьіе •ђаиђефеі, оиопіз зріпоза Біші. зёчкй, гсіе еіп 3?а]'е, пюге Іерогіпо: Све му доро зечки поаграва зи, дода]е се (особито у Црно) гори) нза многиіех ри]‘ечи, н. п. іедни зи луди; )а сам зи видно ту зем.ъу; Ко]и зи су лакомнн на благо У їадно] зи Црно] гори ломно) Овамо иде и н,о^згі, ко)е се говорило свему народу. зйваіье, п. уісіє льу-ъаіье. зйбати, бам (бльём), (у Банату) уісіє льульати. зйбнути, нём, уісіє л,у.ьнутн. зйв, т. (зап.) уісіє зн)ев. зЙвалица, ё. (зап.) уісіє зфевалица. зйваеье, п. (зап.) уісіє зи]еваае. зйвати, знвам, (зап.) уісіє зи)евати. зйвканье, и. йіт. о. зваае. зивкати, кам, сііт. о. звати. зйвнути, нём, у. рё. (у Ц. г.) уісіє зовнути: Зивну царе крвава џелата Како дође одмах кавгу зивну зйвнути, зйвнём, (зап.) уісіє зи)евнути. зйд, га. (Іос. зйду) Ьіе їОійиег, шигиз, сё. зад. зйдаіье, и. Ьй3 9)їйиеш, орегіз Іаіегісіі гаоІШо. зйдар, зидара, га. Ьег Шіаигег, ёзЬєг гаагагіиа. °> УПаитІ, тигагіі. зйдарскй, ка, ко, їОіаигегг, тигагіогига. зйдати, зйдам (зйђём), у. ітрГ. танегп, ориз Іаіегісіит тоііог. зйднна, Г. аи§т, о, знд. зйдине, зйдйна, ё. рі. ЬйЗ ©етаиег, 9)?йиепоеД, Ьіе їгйттег, гиіпае, гисіега, рагіеііпае. зиламет*, га. 71 гі 2еІ?еп, ёєисіі §епиз. сё. тимар: Осіећи ћу бегом зиуимете зшан4, зи^ана, га. уісіє штета. зиліннти, зіфініоі, уісіє шгетовати. зйлаіье, и. с) ЬаЗ Ш?аи(а)7епДеіЦйБеп, ћіаііо. 2) ЬйЗ ©фгеіеп, сіагаог. зйлати, )ам, у. ішрё. і) Ш?аиГа(Тяп (еіі ђаЬеп, ћіо. 2) (фгеіеп, сіагао: шта зиуашЧ сё. зіатн. зилафет*, га. (у Србирі и у Босни по варошима) уісіє част, гозба. зйлев, га. О'уж.) () Ьіе Оертшпр ЬеЗ ЗЗїипЬеЗ,. ћіаіиз. 2) ЬаЗ ©сфпеп, ћіаіиз: Зашао као зиуев по че.ъадма. Приповн]'еда се како се некакав чов]‘ек у друштву договарао с туђом женом зфевааем. Муж женин то опази, па жену посли)е поведе у шуму да ]е об)есв, али )оі не каже да ће ]‘е обнесите, него )е поведе као да се шета)у. Кад он у шуми тражећи згодно дрво стане загледати од дрвета до дрвета, жена се ос)ети шта |е и како )е, па мурече:„Шта си ти, Бога ти, чов)ече, зашао туда као зи)ев по че.ьадма?” Кад чов]ек то чуде он )Є запита: „Како залази зи]ев почеладма?” А она му одговори: „Зар и то не знаш? Кад ]’едно зн)евне, онда и другима дође те зиіеваіу.” И тако мужа превари те помисли да ]‘е н она зи]'евнула само за то што )е она) чов)ек зіцевнуо; и не учини /о) нншта. 3) Ьеі Ьеп іШебегп, Ьіе Оерпипс) Ьег ^ейе, Ьес ©рсппр/ ЬйЗ §аф, Ьаз ©е[е(е, ћіаЇіі8 8іатіпІ8: оволики ти ЗЦ)Є_в! (дигнувши ногу каже се жени кад )е нађе ко гд)е сну)е пређу). зилёвалица, ё. Оуж.) уісіє зевалица. зилёваше, п. (іуж.) і) ЬйЗ ©сфпеп, озсііаііо, 2) Ьег Іеђіе Шђет, ћаіііиз ехігетия. зилёвати, зфевам, у. ішрё. О'уж.) і) дсіђпеп, овсііог. 2) Ьеп Іе§іеп іііђеш ^іеђеп, вШаге ехігепіит ћаіііига : већ зиуева. сё. зн)'ехати. зилёвнути, зй)'евнём, у. рі. Оуж.) і) еіптаі Зађпеп, ћіо. 2) Ьеп Іе§іеп 2Іфеш ђоіеп, єёПаге ехігєіншіі ћаіііига. сё. зйрехнути. зилёхавица, ё. (у Дубр.) Ьаз ©ађпеп/ озсііаііо : дошла му зиу'ехавица. сё. зи)ев. зилёхавье, п. (у Дубр.) уісіє зи)еваіье. зилёхати, зці'ехам,у, ііпрё. (у Дубр.) зилевати. зилёхнути, зй)ехнём, V. рй (у Дубр.) уісіє зиіевнути. зйле*, зйла, ё. рі. (ст.) Ьіе їеііес, Беі Ьег ШгійСфел 99?и|'іЕ/ Ьіе (УфтЬеіп, сутћаІа: Уставите зиле и бори)в Стаде )ека зила и борида зима, ё. (асс. зиму, рі. зйме) ()• Ьег ЙВІпіег, ћіетв: Три сам зиме код іьега знмио, И ову ћу зиму знмоваги 2) Ьіе ^йііе, ёгі§ііз : зима ми )е. зймзелен, ё, уісіє зшюзелен. ш