Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ЛАтбрнили 218 ЛЛСАК ласак*, ска, т. Ьаз ЗЗегбоф іпіегбісітн, сГ. забрана : Цар Сулеман уасак учинио Да с’ не пи]е уз Рамазан вино ЛАСАКЧИЛА*, ІЦ. Ьег ІйгЕІ(фе @ЄІЄІІ5П1йПП, сотез еІбеГепзог. ^сакчніу воде у Турско} владнке н велики трговцп. ЛАСАКЧИЛЯН, а, о, Ьеб ©еіеіізтаппф С0П1ІІІ8. ласан, спа, сно, ђеїі, 1ідиі<їиз (бе уосє), абу. І&спо: &існо ліева за гором ђевоіка ласби, уасена, т. 1) Ьіе ($[фе, Ггахіпиз. 2) (у Іїаштр.) іасеп пнтоми, некака трава, Тігі ^(Іап^е/ ћегЬае §-епиз. л асенак, нка, пі. () ћур. ». )асен (ко]е се слабо говори). 2) (уСри)ему) бісіатпиз аІЬив Ілпп. Кажу да у очи Спасова дне ноћу внле откину врх іас.енку; за то алосану че.ъад носе те оставе ону ноћ под іасенком метнувши код болесннка колач хл>еба н )едиу чашу воде а другу вина (као вечеру вили), па сіутрндан у Іутру копаіу под іасенком и шта нађу (н. п. црва или бубнцу каку), оно даду болесннку те нзніе или у води лопиіе (као лніек, ко)и му )е вила оставила). — Прнповиіеда се да у іасенку цвиІета ноѣу нестане кад се у вече узбере н остави гд)е. ласенйк, іасеннка, т. Ьег @[фепгоаІЬ, Ггахіпеіит. ласеница, Г. () пот. ргорг. еіпеб $Ги0её, Ьег аиб Ьет ЕЯиЬпіГегдеЬігде їоттГ, ипЬ |1ф іп Ьіе Морава егдіерф потеп Яиуіі: Виче вила с Рудничке планнне Изнад воде танке Ласенице 2) кнежина око те воде, ©едепЬ ши Ьеп ^Геіф псппідеп ЗГнр, ге°до сігса Яиуіит еіизбет потіпів. ласёнов (і'асенов), а, о, е[феП/ Ггахіпеиз. ласеновац, іасеновца, ш. еіп 2(фепіій6, Ьаси]из Ггахіпеиз. ласеновац, іасеновца, т. варош у Славоннці, еіпе 0іаМ іп ©Гагопіеп, игЬз 81ауопіае. ласёновача, Г. Ьег (5(фепргцдеІ, Гизііз Ггахіпеив. ласёновина, Г. (ВД;епђоГ$, Іі§гшт Ггахіпеит. ласёіье, п. соіі. ©фепбашпе, Ггахіпі. ласйк, іаснка, т. Ьег 2Ге[рептаГЬ, рориіеіит. ласика, Г. і) Ьіе 2Ге(Ъе, рориіиз Ігетиіа. сГ. )'аблам. 2) Згаиеппате, потеп Гетіпае. ласиков, а, о, аГреп, ририіеиз. ласиновац, іасикбвца, т. <) їеГрепДпф Ьасиіиз рориіеия. г) Зіате еіпег ОиеПе іп Лозннца, Горе сріібат. ласиковача, Г. Ьег ЗГеірепіІосГ, Гивііз рориіеиз. ласиковина, Г. Ьаз 2Іе[репІ)оГ^, Іі§'пит рориіеит. ласичић. т. еіпе цшде 2Ге[ре, рориіиз рагуа. ласичица, Г. (Іііп. о. іаснка. ласле, . _ . і ісіи ( ]асала, Г. рі. Ьіе зтрре, ргаевере. ласна (басна), Г. еіп ^гапептше, потеп Гетіпае <1. 1 исісІа)г л ас но та, Г. Ьіе -феііе, сіагііаз. ласпра, Г. () Ьег 2ГГреГ/ питі §епиз. Три іаспре иду у іедну пару. сГ. газета. ласпра, Г. некакав цвніет, 2Ггі ффш$е, ћегЬае ^епиз. ласпре, іаспрн, Г. рі. 2ГГрегп, ©еГђ, питі. ласпрёнй, на, но, н. п. кеса, ©еГЬ-, гштагіи*. ласприца, Г. <) «Зіт. ». іаспра. г) (у Славон.) уібе ш.ъока. ластог, т. (у прнмор.) морскн велнкн рак, Іосизіа тагіпа. ластрёб, т. (нст.) уібе іастрвіеб. ластрёбаст, а, о, (ист. н іуж.) н. п. кокош деіеіфагб, со1огІ8 уиііигіпі. ластрёбац, рёпца, т. планннау Србнін нза Крушевца, еіп ЯЗегд іп 0егбіеп, топв 8егЪіае. ластрёбуша, Г. (нст. и іуж.) іастребаста кокош, еіпе деіеіфаг&епе -^еппе, §-аІІЇпа соіогів уиііигіпі. ластрйб, т. (зап.) уіііе іастриіеб. ластрйбаст, а, о, (зап.) уі<1е іастребаст. ластрйбуша, Г, (зап.) уібе іастребуша. ластрилеб, т. (рі. іастребовв) (іуж.) Ьег (фіфпегф ©еіег, уиііиг. ластрока, Г. (у Грб.ьу) нме овцн, еіп 0фа(9= пише, потеп оуі ішіі 8о1іІит. ластук*, т. () Ьа^ ^і)Теп, Ьег фо[|)ег, риігіпит. 2) дрво што сто)н по осовннн (код кола). 3) у Арнаутекв)'ех пншто.ьа на табанџету као малн іастучвћ, да лук не бн]'е у руку. ■А) (у воів. по варошнма) Ьа5 ^і|Теп (еіпе ?ГгІ коло-Кап^), сћогеае ^епив. Кад се игра іастука, нграчн су ухвате у коло, а )едно стане унутра с іастуком, па пред кога бацн іастук, с онніем се по.ьубн, па онда оно нз кола узме іастук, а оно се ухвати на іьегово міесто у коло н т. д, ластучић, т. (Ііт. и. іастук. латаган, т. велнкн нож, еіпе 2Ггі -^ЧГі'ф^ДПдегф спііег таіог: ^шагане мећу на таване латак, т. Ьег(0іеђз=)-)реі)іег, гесеріаіогіаігопит аиі Гигит : Казуі, курво, дружину осталу 1і ]атаке, куд сте доходили, Доходили знме зимовали лаги, іашём, уібе іахатв. латисёрка, Г. уібе тёбнсерка. латка! іпІегД. Ьег2Ггше! тівеііик, остао сирота н, ^атака! латнйк, ш. (у Ц. г.) човіек од братства у коме нма преко педесет пушака — вз ^атаа, еіп €9?і1.дГіеЬ ЬеЗ тспІепедгіпіГфеп іато, тетЬгпт год іато пі§;гітопІапі. літо, п. і) еіп 2тирр ЗЗодеГ, а^теп ауіит: У У«пго голубе, да те кобац не однесе. 2) (у Ц. г.) братство у коме нма внше од недесет пушака. сГ. іатннк. латомицё, асіу. (фаагспіиеіГе, еаіегуаііт. латорнили, іа, ]‘ё, ііагіег, іігтіог (за діецу, и за остале младе жнвотнае).