Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

КРАВИТН СЕ 297 КРАЛИН>ЕІЬЕ крав'нти се, кравни се, V. г. ітрГ. ге§еіагі: кравн се на полу. НРІвицА, Г. <1іт. в. крава. кравлак, т. (у Дубр.) ЄЬетиЦ, сћатаеіеоп. кравлача, і'. Ьіе ©еіге, Ьег ЗДМШіЬеГ, тиісіа, сГ. музлнца, крав.ьёіье, п. Ьа$ ЗГіфіфаиеп, ге&еіаііо. крав.ьй, л а, ,ъё, Ліф;, лассатт. кравосица, 1 (у Ц. г.) уісіе краоснца, кравурина, Г. уібе краветнна. крагуд, крагу]а, т. і) некака тнца ко)а се припнтомн па хвата друге тнце као соко, сГ. акмаџа, журнца: Сва господа соколе понела, А Драги]а піарена крагу]а Крагу] птица утве не увати 2) Зїіаппзпоше, пошеп тігі. крагулак, ]ка, т. (тос. крагуђ'че) ћур. о, крагу]: О тн вуче, мо] крагу]че крагулевац, іёвца, ш. варош у Срби]и, еіпе ©іаЬЬ іи ѲегЬіеп, игЬз 8егЬіае. крагулевачкй, ка, ко, гоп Крагуіевац. крагулівчанин, т. (Еіпєе »оп Крагуіевац. крадикоза, т. (у Ц. г.) ЗіедепЬіеЬ, ^ш саргаз Гигаіиг. крад.ьив, а, о, ЬіеБІ|ф, Гигах. крадливац, йвца, ш. ЬіеБффег Ш?епГф/ Гигах. крад.ъивица, Г. Ьіе ©Геђїеші, ЬіеЬффеЗ ШЗеіЬ, Гог, Гетіпа Гигах. крадом, ђеітііф, оссиКе. нрава, Г. Ьег ©НефТаМ, Гигіит. нраисав, т. ®?апп5пате, потеп \ігі. краисава, Г. ^гаиешіате, потеп Гетіпае. КРАЙ, кра}а, т. (рі. кра)еви, кра]ёва) <) Ьег гКапЬ, Ьаб ЗпЬе, Ьег 0аит, Бпіз, таг§о, 1ітез: кра] одмараме; отишао на кра] свиІета; од кра]а до конца. 2) Ьіе @е$епЬ, ге§іо: у нашему крауу тога нема. з) из прва кра]а, т. ]. нспрва, апршдф іпіііо. край, (тіГ §еп.) пеБеп, Ьеі, ат, ай: гБево]ка с]еди кра] мора Ђево]ка )е кра] горе ста]ала крала, Г. §гаиеппате, потеп Гетіпае. кралац, кранца, т. Ьа5 <$пЬе (»оп 2иф), 1аІиз раппі, сГ. нвица. кралина, Г. 1) Ьіе ©геіце, ііпіз, сГ. међа: Колино ]е био десно крило Ц’Іеле Босне н жене кра]ине 2) Красина Неготинска: ]'едан комад зем,ье између Тимока, Дунава, Клуча и ІТоречкиіех планина. У Краіннн (онуда луди не кажу Красима Неготинска, него само Кра]ина: іер они и не чуіу да има Красина и у Босни, као ни Бошіьаци што не чуіу за ову Кра]ину) нма око педесет села, али ни]есу сва Српска, него има и Влашки]ех. Србли у Крарши говоре: за]ац, оцат, жекьезо, грнац, дрее (халине), грауати (м]есто говорити), кошина (іі)есто кожа), ни міесто нам, н. п. да ни си ти жив сосподару (м]есто да си нам жив) и т. д. | У Кра]инн ]е варош (и мали градић, што )е зндао Пасманџніа) Неготин (два сахата од Дунава и од Тимока), старе зиднне Праово (на Дунаву), нзвор Царичина (од прнлнке сахат н по од Дунава, и мало маіье од Неготнна), рн)ека Замна,мала варошнца (са старим зидинама) Брза иаланка (на Дунаву, на међи Крайне и Клуча), и два намастира: Вратна н Букова (Букова ]е мали намастнрнћ баш код Неготнна). Од Царичине до Праова налазе се прокопн испод земле, куда ]е некад вођена вода на ГІраово; луди онуда приновн)еда]у, да су до скора налазили и чункове од олова н растапалн на танета пушчана. Ниже Царичине има)у зиднне од некакве старе цркве: онуда луди прнпови]еда]'у да )е ондіе погинуо Кралевнћ Марко (кад су се Турци били с Власима), н да му ]'е она црква била начнжена на гробу. Од іугозападне стране међи Краріна с Клучем (Кладовском нахиіом). У К.ъучу нма око трндесет села, алн данас ц§;па ни ]еднога Српског, него су све Влашка, а имена села сва су Српска, н. п. Грабов ица, Каменица, Врбица, Острое го л и т. д. УКлучу ]е варош и мали градић Кладово на Дунаву; с горжу страну Кладова знаду се до воде некакве старе зиднне, а ниже Кладова (око по сахата далеко) знаду се на суху (особито нз Влашке стране) зиднне од Тра]анова моста, о ко]'ему луди онуда ]ош приповиіедаіу ко)ешта. 0бадвніе су ове кнежнне биле султани]ине, и за то су некако од старнне остале те у жима ни]'есу судили Турци, него Српски кнезови (припови]еда се да су такови Ферман од цара имали да не сми]'е Турчин с поткованим кожем наступити на ту землу). Кра]ински ]е кнез с]'едио уНеготнну, а од Клуча у Кладову (нигдіе у Срби)'и, ни у Босни, ни у Херцеговини под владом Турской нн]'есу кнезовали варошанн се.ъацпма, до ту). Кра)ински ]е кнез бивао од колена Карапанџића, а од Клуча се мн]ежао често. Ти су кнезови купили порезе и остале данке, па су новце (колико]е било одређено да се да]е с,ултани]'и) давали бегу, ко]н )е долазио из Цариграда и с]‘едио у Кладову, а бег ]е слао у Цариград. з) Красина у Босни на Хрватско; граници, 2йг(ІГф=^гоа(:іеп. 4) у Боци Новска Красина, о) Ьег &сіед, Ьеііит : О] крауино ! крвава алино ! Крвав био, ко те завргао крали нити, нйм, V. ішрГ. Жгіер (ііђгеи, Ьеііит <ге,го: И кралевн с царем умирише, Те се нема с киме крауинити кралшьёіье, п. Ьіе едїйђіипд, го Ьеііит ^егеге.