Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

КРГІИГУЗ 306 КРСНб ЙМЕ крпнгуз, т. ^цігГ^бгтіаеі: рапісит уєгІісіііаіит. крпи.іел, т. (у Ц. г.) уі(1е крпел>. крпити, пйді, V. ітрГ. <) Дісііп, раппит абзио. 2) кога, [феЦеп, іпсгеро. Крпица, Г. сііт. о. кргга. Крп.ъанйк, кршьанйка, ш. пут нлн пртина од крпа.ъа, еіпе міШІ$ Ьег кршье детафіе ©фпеебсфп, уіа рег піуєз іпзігитепіо кршье біеіо Гасіа. крпае, крпал>а, Г. рі. (у Херц.) као обручи, што се испри)еча)'у (ііскрие) дретвом или опутом, те чобани и ловцн по Херцеговнни обуваіу на ноге, да се може ићи поврх сни)ега, Ьег ©фпееГфиђ, саіееаіиз ^иігіаш рег піуєз уабапііит: Ма да внднш Радовнћ Шћепана, Врбове ]е крпл>е направно, Па разгазн сни]ег у планиву крп.ьён>е, п. Ьа$ ^ііс^еп, герагаііо. крпурина, Г. уісіе крпетнна. КРПУША, Г. (у Боци) уібе крпел>. КРСМАН, т. Шїаппьпате, потеп уігі. КРСМЕ*, мета, л. (у Срби)н) уібе мртвина. крснй, на, но, п. п. колач, свиіећа, ^ШП раітоп деђогіз, регііпепз аб <Иет раігоио соеіііі засгит, Іагаіія (?). крснице, ћ рі. у сабле или у мача оно гд)е се држн руком, Ьес (Згіір ат ©абеђ сариз, сГ, балчак: Докле нм се саб-ъе поломнше До крсницах н руках десннцах КЇ’СнбймЕ, п. Свакн Србнн тіа по )едан дан угоднни кога он слави, и то се зове крсно име, свётй, свётб, и благ дан. Домаћин се стара н приправл>а за цв)елу годину како ће и с чнм ће прославнти крсно нме. Кад буде уочи крснога имена пред ноћ, онда зађе )'едан из куће (обвчно млађи)по селу те зовне (на крсно нме) све се.ъаке, коін оно крсно име не славе; та) пред сваком кућом скине капу и обично овако почне: „Бож)а кућа н ваша! поздравно )е отац (или брат) да дођете довече на чашу ракн)е : да се разговорнмо и да мало ноћи поткратнмо; што буде еветн Никола (или ко)и буде) донно, не ћемо сакритн : дођите, неморге да не дођете,” Кад буде увече, оида неком отнде домаћнн, неком аошл>е сина, неком нарамника (жене увече слабо иду) или другога кога пз куће. Кад званице долазе свечарнма у кућу, обнчно овако говоре: „Добар вече. н честито тн свето ! славно га много лета и година у здрав.ъу н у веселу!” Гд)еко)н понесу и )абуку, нлн (по варошнма) лимун, те даду домаћниу кад му назову добар вече. А пріі)ател,и из другп)ех села дођу и незвали, па ту свн вечера)у, пи)у, разговара)у се н п)ева)у до неко доба ноћн ; по том сельаци отиду свакн сво)0) кућн (домаћпн каже свакоме на походу: „Дођите и С)утра на чашу раки]е.” И тако их свакн дан позива од вечере на доручак, а од доручка на ручак), а при)ате.ън већ ондіе и остану. С)утрадан дођу рано на доручак, па мало доцнн)е на ручак. При)е ручка или на ручак, треба да дође н поп да ирекади н да очатн колнво. Кад већ буде око пола ручка, онда запале воштаву сви)ећу, донесу там)'ана и вина, те устану у славу : помоле се Богу, ]еду ко.ънво, обреде се вином (напи]‘а)ући: „За славе небеске, ко)а може да нам поможе”) и ломе (домаћнн с попои или с кнм другим кад нема попа) крени колач (ко)и мора бита од ніенична брашна у кнеело умв)ешен н нашаран поскурн>аком; )едну четвртнну од тога колача даду попу, )'едну домаћнци, а двн)'е онн)еду; п)ева)у(дваи два) у славу: Ко пи)е вино за славе Бож)е, Помоз’ му Боже и славоБож)а! А шта }е .ъепше од славе Бож)е, И од вечере с правдой стечене? По том с)еду опет, н пн)ући н )едући разговара)у се н п)ева)'у до мрака (домаћнн не с)едаза сто, него сто)и гологлав и служи гостима вино н ракн)у). Тако славе три дана (само што не уета)'у више у славу; други се дан крсног имена зове по)‘утар)е, а трећн уставци), а прн)ател>и одлазе чак четврти дан. У Херцеговннн по гд)еко)'н)ем м)естнма гости с)еде доклегод у домаћина йма пића, а кад он поішьедае нзнесе на софру, нзнесе с анме и празне сави)'ене м)ешнне (у ко;нма се пнће нз други)ех м)еста доноси). Кад то гоетн виде онда како попи)у оно што ]е на софри, узнма свакн сво)’у пушку и одлази. И на)горн сиромах треба да прославн сво]е крсно име макар продао какво жнвннче, нлн друго што из куће, те купно раки)'е (ако сво)е нема) и остало што му ва.ьа. Пона)внше славе Нико.ь дан, Зоваа дан, Ђурђев дан, Аранђелов дан, и т. д. н то се не мн)еаа, него оста)’е од ко.ъена на ко.ъено: за то се сматра)у као рођацн евнко]н славе )еднога свеца. Жена славн мужевле крсно име(башако би )о) мужи умръо): Помоз Боже и еветн Корђн)е! Крсно нме господара мога Бугарн свн око Тнмока славе Ннкол дан, и осим крснога колача, ко)'и се сн)ече као н у Срба, свакн умн)есн по )'едан велики сомун, у ко)'и се метне по читав шаран. Кад поп дође да прекади, он сомун ова) пресн)ече попола, па )едну полу узме себи, а другаостане домаћнну; н будућн да поп гледа свагда да узме ону половину у ко)0) )'е шаран, за то се домаћнца стара, нлн сомун тако да умн)есн, да се не позна)е, гд;е )е шаран, већ поп нека га сіі)‘ече на