Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

БУ САТИ СЕ 50 БУША ТЛИЛА Ьіе ібПіД (фіадеп, ріап&еге: бу СО, се рукама у прси. бусати се, сам се, V. г. ігарБ. Бп[фіфі пжЬеп, (іф БерапЬеп, Бгиіісаге: У дну му се бу сало, у сри]едн трсало! (кад се напи)а). бусён, бусена, т. (Іос. бусёну) Ьег 9га[еП/ саезрез. с?, бусеннца. бусёнит, а, о, н. п. земла, оран>е, т{ет:еіф, саезрііозиз. бусёница, Б. лібе бусен. бусёиье, п. (соіі.) Ьес Згсфепђйіфе, саезрііез. буснла*, Г. Ьег Лріпіеіфаіф іпзісііае. с?. зафеда. бусле, п. (у Далм.) соіі. 0. бус. буснути се, нём се, у. г. рБ. (їф аіф Ьіе '25ги)ї (фіадеп, ріап^еге: Бу сну мн се Амза капетане: Ала мене не родила ма]ка, До кобила ко]а ђога мога бусовача, Б. варошица у Босни између Фоф нице и Травника, еіп©іаЬіфеп іп ЙЗозпіеп, Бусбвньік, га. брдо у нахи]и ,Ьешанско] (у Црно) гори), еіп ЙЗегд іп їШопіепедго, бут, бута, га. Ьег ОЬеДфепїеІ, Бе ши г. бутина, Б. аи§га. ». бут. бутић, га. біга. о. бут. бутурница, Б. \ібе хапс: стрттали га у бутурницу. бућёіье, п. уісіє срђегье. буби, бућа, га. рі. (у Рисну) Дгі ®ріе[, Ішіі ^епиз : нгратн на буѣе. бућити се, бућйм се, у. г. ігарБ. уісіє срднти ее. бућка, Б. (у Срб.) Ьіе йзиББеп'оїІе, таз Іі^пеига Ьиіуго сопБсіеікІо. сБ. стап. бубкало, п. дрво К0)НМ рнбарн бућкаіу по води, те маме сомове на удицу, Ьіе ДНшгф' їеиіе, Ьег ^ІитріБосБ, регііеа різсіѣиз ехсііапсііз. бубка№е, Б. Ьаз ^Маипреп, сгерііиз. бућкати, кам, у. ігарБ. (іп# ЙБаДее) ріитреп, сгерііит даге: шта буЯкаш по то] води ? бубнути, нём, у. рБ. еіпеп ДМитр іфип, сгерііит баге. бућоглав, а, о, (ст.) »ош ^ор(е Ьег (їиіе, ерІіЪеіит саріііз Ъиѣопіз: Ид одатле сово буЯоглавабуха, Б. (рі. бухе, буха) Ьег З'іоіф риіех. бухав, а, о, (у Бачк.) т. ф х.ъеб, [фшаттіфі, ЬсБег, іепег. бухаван, вна, вно, уібе бухав. бухавац, авца, га. бухав х.ьеб, [фтатшіфБег СаіЬ ЗІЗгоБ, рапіз іепег. бухавице, Б. рі.: У планину насред Бухавица бухара, Б. Ьег 2Бтге(Т:, сагсегез, сБ. хапс. вухач, бухача, т. бубина (налнк на буху), ШТО )еде расад купусни, Ьег ЙФсШфсф, СІ1ЄГ1ПЄ8 Ілпп. бухіньй, аа, аё, н. п. трава, Ьеш де= ђогід, рчіісів. бухобер, іп. Прппови)еда се да )е казао Србнн Турчнну да се тако зове^Г№, па му га дао, да му купи бухе по собн и ноћу по постели и т. д. |$Гсф(аттіег ('ЗЗе^ пеппипд Ьез &геБ(е# іп Ьес ДпеБЬоіе). буцаіье, п. уіёе дерааеі. буцати, буцам, уібе дерати 1. буцаіаст, а, о, оси іт @е|'іфі, Басіе оЬеза. буцов, га. еіпе 2ІЇІ Ееіпеп ЗІиррСфеб, різсіеиіі ^епиз. буцован, вна, вно, и. и. нераст (кад се букаре крмаче), бшпїіід, §иЪапз. буча, Б. (у Дубр.) стаклен округао суд са грлићем горе (ако )е ова} суд оплетен унаоколо сламом или прућицем, онда се зове дамижана). бучак, бучака, га. вода у Грб.ьу. БУЧІН.Е, п. і) н. п. главе, Ьа# 2>ишт(еіп Ье# ^орр'ез, Й5. сот есифегдедапдепеп гНаиІ'фе, іогрог саріііз (а сгариіа). 2) Ьаз 2іоЬеп, заеУІІІО. бучати, чйм, у. ітрБ. і) Ьптт (еіпг Іигѣаіиз вига, Бегуео : н сад ми бучи главе од іучерааег пића; буче уста (н. и. од папрнке). 2) БобеП/ ваеуіге: бучи море; Лі>уди кад буче, жене нек муче. буче, чета, и. пиле од будніе, Ьа# ^гифиђп, рнПтіз §’аНіпае іпсііеае. сБ. ћуре. бучевина, Б. 3(гБ (апее €ШіГф, оху«-а1а, вучићи, бучнћа, га. рі. (соіі.) іппде Зігпіђйђ: пег, риііі ішЗісі. сБ. ћурнћн. бучка, Б. (у Србв]и) тісіе бућка. бучница, Б. @ідеппате еіпез ДВаіТеД'аНз іт ©е^ Біеіе ^адар, Хіоіф Тршић, ЙЗаф Жерави)а, пошей ргоргіига еаіагасіае, бі'чок, га. (на Корчулн) уігіє сова. буџа, Б. (у воів.) уісіє кн)ача. буцак*, буџака, га. \і(1е угал. буџачилі, га. (Іііп. о. буџак. БУЏУ.ЪА, Б. ^ііђе шіі ІБеіпеп фошегп, ре Гейії піфБ ягоіз, абег дпі, тассагига §еігав. к.уііга, Б. (понаівнше се говори рі. буше) момчад ко)а се (пріед биіеле покладе) обуку у свакоіаке рите и метну на образ образину од дрвета, па по селу игра]) (у Мухачу). сБ. уши бугии. бушав, а, о, \і(1е трбушаст. бушак, бушака, га. во омален и чврст, као што су по брднма, еіп Біеіпег ("с|Бег Оф#, Ьоига ^епиз. БУШ.АК, шка, га. (у Срн]ему) .ъешннк проб) шен, кад га црв нз]еде, шітп(1іфіде ппр, пих іи§'іапз уегтісиіоза. бушат, ш. коіьско име, еіп ДДегЬепаше, пошей едпо іпсіі зоіііига: Да] ти мене дорина тво]’ега, ^а ћу тебе бугиата мо)ега бушатли, Іпрезнме )едне породице ТурскобушАтлила, |га закона у Скадру, од ко)Є су бивали ондіе везпрп, за ко]у се п]ева и прнповніеда да )е од рода Ивана І^рноІевнћа: Поши.ъе )е Скадру на Бо)ану