Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ВБРЕНЙК Пет стотнна онђе укопаше, Вергц)аша ни носили ни’суверенйк, т. (ист.) уісіє в]ереник. вереница, Г. (ист.) уісіє віёреннца. вереница .ъуба, Г. (ст. ист.) уісіє іц'ереница. Верёсша, Г. ^геЬі^ Ше8:узео на вересгд'у; отншаода купи вересгуу; Вересц) а гола ши)а. вереџа*, Г. і) ОБегйеіЬ Ьег ійг(і(феп $таиеп, уе8ІІ8 тиііегит іигеісагит §'епив. 2) (у во]в.) еіп аііез .КІеіЬ, УЄ8ІІ8 апіідиа: натукао некаку вереџу. верига, Г. (у Боцн)Ьіе Меііе, саіепа, сГ ланац. вёриге, верига, Г. рі. () рі. о. верига: Па поведе вранца за вериге 2) Ьіе $е((еі(еііе, саіепа е дна репёеі аепшп. У Грб.ъу кажу да вериге не вала оставнти да се д>у.ъа)у кад се пнаата или котао скнне с н>е, ]ер веле да су лађе на мору за оно ври]’еме у муци и нево.ън док се вериге .ьу.ьаіу. з) ]едно уско м)ЄСто у заливу Боке.ъскоме, гдіе су горе с об]е стране залив стн)есниле. Приповн]'еда се да су се на ономе м)есту негда запшьале вериге, да бродовинепрн]ател>скине бигорепроћн могли, и зиднне од стражара са об]е стране ]ОНІ се виде. вёридба, Г. (ист.) уійє віеридба. вёришица, Г сііт. ». верига (и. п. на сахагу). вёрижице, вёрижнца, Г рі. сііт. с. вериге. вёрижеьача, Г Ьіе ©іап^е ап Ьег Ьіе Бе(е|1іс]і і(ї, ІгаЬз е ^иа репсіеі саіепа аепі. БЕРИТИ СЕ, рнм се, (ист.) УІСІЄ В]ЄрИТИ СЄ. вёрица, Г. сііт. с. вера. вёркаіье, п. сііт. о. вераае. вёркати се, кам се, сііт. », верати се. вёраіан, вермана, т. уісіє Ферман. вёраіатн, мам, у. ітрГ. афіеп, (іїгфіеп, сиго : он іьега не верма ни у што. вёрдіаш, т. (ст.) Ьег §еІЬиійіффйІГ, я и тише сіих ехегсііив : Вермаш оде Нниіу н Вндину ; Узе Ниша, не може Вндина вёрност, Г. (ист.) уійе в]ерност. вёровагье, п. (ист.) уісіє в)ероваае. вёровати, ру]ём, (ист.) уісіє в]еровати. веровитица, Г. уісіє Внровитица. вёрта, Г. (у Сри]'ему) с) ЬйбЗ'йЛиф/ргаесіпсІогіат. 2) Ьіе §йгіифїеіпшапф Ііпіеіші ргаесіпсіогііз еопіісірпсіів: да) ми верте ла кеце-ьу. вёртеп, т. Ьіе Жп'рре (Ьег ©ебигі ®ї)п(іі), Ьіе Ьіе ©фиНпйБеп ит Жефпафіеп шіфег(й§= геп, ргаевєре СІ1ГІ8ІІ. верутаеье, п. Ьйб ©фіапзеіп, віпнаііо. веругати се, гам се, V. іпгрГ. (іф (фійпдеіп, зітіагі. вёруша, Г ри)ека у Бучима, 9)ате еіпеб 8'1ц(= (еб, пошеп ІІИУІІ. вёс, вёса, т. Ьаб гоіфе ІиДфсђе &й|>рфеп, &а1егісиіит іигсісит. 58 ВЕТРОВИТ вёса, ш. (ист.) уісіє Весо. вёсак, ска, т. (и вёсак, ска, као ћур. о. вёс, ко)'е може бити да се гд)'е и говори) глас, особито ко)и се чу)е из далека, тако да се не може разабрати шта )'е и ода шта ]е, еіпе Ьишр(е ©іітте, уох аЫпза: Оде весак од брда до брда вёсаоце и. сііт. р. весло. вёсела, Г Згаиеппате, потеп Гетіпае. вёселйк, т. веселиче )едан! кад кога жалећи кара]у, ісцесто: )‘адниче, несретниче! као што мати д)'етету рече: (н. п. шта си тоучинио) весео ма]цн био! м)'есто: жалоснатима)ка! еіп тііїеіЬепЬеЗ0фе(ігоогі, сопуісіит. весёдин, п. СШйппзпйМє, попгеп уігі. ве се лихи, лйм, у. ітрГ (тіеп, §аисііо аГйсіо. весёдити се, лті се, у. г. ітрГ (іф Гсеиеп, §аиёео. весё.шца, Г і) сГ веселйк. а) (у Грб.ъу) Зіедет пате, потеп саргае іпсіі воіііпт. з) у загонецн, сГ цуцнути се. весё.ъак, весе.ьака, т. Іи|їідег ^ипЬе, ћііагаіог. весё.ье, п. і) ііиі'НдЕеіГ Ыіагііав. 2) -іроф^еіГ, пирііае, сГ. свадба. весё.ьёже, п. Ьйб (5тіеп/ ћііагаііо. вёсео, села, ло, і) Іи|їій, Ііііагів: Весело срце куђе.ъу преде. 2) као веселйк, говори се м)есто: ]аднн, жалоснн, аш[еїі$,шізег: камо та] мо] весели брат? сГ веселйк. вёсина, Г ап§. р, вес. вёсиж, ш. сііт. вес, весхавье, п. Ьаз ЗїиЬет, геті§аііо. вёс.іатн, лам, аг. ітрГ. гиЬегп, геті§'о. веслйген, т. (по іугоз. кр.) некакав цвніет, 2кї ИЗІііше, йогів §єпиа. сГ. ваелеђен. вёсло, п. (§’еп. рі. весала) Ьез ЗгііЬег, гетия. У гцесмама п]ева се іп рі. и веслета (міесто весла): Да] тн мене ораову лађу И веслета дрва шимширова вёснути се, нём се, у. г. рГ і) (у Лицн) као Іавиутн се, )1ф шеГЬеп, асірагеге. 2) (уЦ. г.) осветнти се коме, (іф гсіфеп, уіпсіісіат 8ШП0. з) (у Ц. г.) шенути собом, (іф 6е = гое$еп, тоуеге ее. вёсо, т. (іуж.) Ьур. р. Веселнн. вести, вёзём, у. ітрГ фісГеп, ріп§'еге аса. вёт, (Херцеговци говоре и вегу,), а, о, аіі, уеіиз. сГ стар. вётар, тра, т. (ист.) уібе в]'етар. вётаіа*, Г. Ьаб 5'еі|г’а (ЙЗсіер Ье^ Шіц(іі)/ ге8 їпсіісаіа а Миіііо. вётрежак, т. (ист.) уісіє в]етреіъак. вётрензача, Г. (ист.) уісіє в]етрен,ача. вётрён.е, п. (ист.) уісіє в]етреіье. вётрина, Г аи§тп. с, ветар. ветрити, рнм, (ист.) атсіє в)етрнтн. вётрнћ, т. сііт. ». ветар. ветровит, а, о, (ист.) уісіє в]'етровит.