Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ВЙЛАТИ ы ВИЛАЕТЛИЛА вйлати, )ём, V. ітрГ.і) (іуж. изап.) шог(є1п,уєпШаге: луди ви]у жито. 2) (іуж. и зап.) ви)'е сни]ег, (фпеіеп, піуеа йесійипі. з) ђеиїеп, иМо : Не виу вуче, не гракћн гавране, Не плаш’те ми по гори дружине Неко дви)е, неко нразан виу'е—• вйлати се, вйіам се, V. г. ітрГ. і) іддеп, а§ііо аііиваішт. 2) (ГаЙегп, уоіііаге, Яиііаге: виуа се баріак: виуа се орао, сГ. вити се. вйлача, Г. (зап. и іуж.) Ьес ЗВіпЬтіег, уаппі §-ешлв. с Г. віетретача. вилёдро, п. (у Ц. г.) уійе ведро: По виуедро іеданак пи}ахуИ вгуеШо у рукама ђе воденоси вйхек, ш. (іуж.) () їебепз^еіі, уііа: у мом виу'еку : чов]ек кратка ви/ека. 2) никад (ни) до виуека, іп шеіпет СеЬеп піе, егоід піе, птдиат; ва ви]’ек; од свніета и ви)ека; докле ]е вн]ека и свиіета; како ]е виіека и сви]ета ; Од виу'ека до суда Божіегавилёнац, нца, пг. (іуж.) )) Ьег &гап^, согсиа. У нас ]е у овоме смислу ви]енац само од цвиіећа. 2) ви]енацлука, смокава, паприка, ^гап^, согопа: родила трешта као вн]‘енац. 3) (у Ц. г.) ІлпдеЗ Зоріђааг, сгіпез Іоп§-і: А просуше до паса виуенце вйлёіье, п. Ьаз ЙІЗІпЬеп, то уіеге. вилерна, (ст.) м)есто ву'ерна : Те ме узми за еиуерну лубу вилёрница луба, Г. у піесмама м]есто в)ерна луба : Одма виче виуерницу лубу вилітати, вй]етам, у. рГ. (у Ц. г.) оегіргефеп, рготіНо: Виуетау му три товара блага Виуета му Богом посестримство Од иеволе (пресисі) му куагство вилёћа, Г. (іуж.) ^оіфегеп^ (25егаф('фіазипД), ёеІіЬегаІіо, сГ. ви]ЄІ:Є. вилёеан.е, п. (іуж.) ђоз 'Д5егафІозеп, (ЫіЬегаііо. вилёћати, вйіећам, V. ітрГ. (іуж.) бегаіф[фіа; дгп, йеІіЪего. вилёће, и. (у Дубр.) сабор гдіе су се господа Дубровачка састаіала да суде : они суимали мало виуеЯе и велико виуеЯе, Зїаіф, еоизіііат. вйлећнйк, т. (у Дубр.) 9тф, зеиаіог. вйлечан, чна, чно, (іуж.) Ьаиег Ягтиз: та Іе халина баш виу'ечна. вйлогдав, т. уібе виіоглава <. вйлоглава, Г. і) (у Сриіему) некаква мала тица, коіа іеднако изврће главу час на )едну час на другу страну (т. ]. ни;') а главолі),Ьег2ВепЬе^аГз, ї)ге^аіфіупх югциіііа. 2) діево)ка ко}а не гледа преда се, него наоколо коіекуда, сі'. вижлнца. вйлока, Г. (у Сриіему) младица осіечена за наврта№е, Ьаз фДорітеіз, зигсиіиз. вйлола, Г. (у горнъ, прим.) тібе лубичица: Полепша ]е ружа од виуоле вйлор, т. уісіє внхар : Вгуор долой ду]'е, Градом полулуіе Виіе колом, како виуор гором Да} ми, Боже, вг/уоре ветрове вйлорёп, т. (у Шаік. бат.) 2Ггі ©ріеІЗ, ІшЗі §'еиив. вилорнти се, рй се, м. г. ітрГ. (Гайегп, Яиііаге: виуори се баріак. вилуган>е, и. Ьаз ©фІііпзеГп, віпиаііо. вилугати се, гам се; у. г. ітрГ. |'іф (фіапдеіи, 8ІШ10Г. вилукнути, вйіукнём, V. рГ. (еиіеп, ехиіиіо. вилуцнути, вйіуцн§м, V. рГ. Яіт. о. виіукнути. вйк, т. (зап.) мійе ви)ек. вика, Г. і) ЬйЗ @е[фт, сіатог: стоін га вика; На куріака вика, а лиснце месо іеду. а) еіп @е(:геіЬеюа|з коп 20 Оіа (’Д Д)ге|зЬцгдег 93?е§е), тепвигае ^еті8 (іи Й5а<:[ф(а). викало, т. Ьег ©фгеібаіф сіатовиз, сГ. впкач. вйкаіье, и. і) Ьаз©фгеіеп, сіатог. а) ЬазгКиДп, мосаііо. з) уііЗє карате. 4) Раз 99?иггеп, Ггетііиз. вйкати, вйчём, у. ітрГ. і) [фгеіеп, сіато : не вичи, говори лакше. а) гиДп, уосо, сГ. зватн : вини га амо. 3) (у Дубр.) уійе карати: виче ме матн. л) шисгеп, Ггетеге: вичу на тега, вичу на то, виче народ. вйк.іч, викача, ш. Ьег ©фгеіег, сіатаіог. вйкнути, вйкнём, у. рГ. <) аий’фтеп, ехсіато. 2) аиісиіеп, уосо, сГ. зовнутн. вик6ван>е, н. (зап.) уібе в]’ековате. виковати, вйкуіём, (зап.) уіііє віековатн. виковит, а, о, (зап.) уійе віековит. вйком, іпвіг. ооп Ьеш піфі дебгаифПфеп вйк, гирепЬ, сіатапз: Виком виче Старина Новаче вила, Г. (рі. вйле, о-еи. вила) і) Ьіе 23йе (еіпе Оїртрђе), Уііа (путрћа). Виле живе по великим планинама и по каметацима око вода. Вила )е свака млада, лиіепа, у би)елу танку халину обучена, и дугачке, низ леђа и прси распуштене косе. Виле ником не ће зла учннпти докле их ко не уврніедн (нагазивши аа тихово коло, или на вечеру, или друкчиіе како), а кад их ко уврніедн, онда га различно наказе: устриІеле га у ногу или у руку, у об]е ноге или у обіе руке, или у срце, те одмах умре. 2) на куле на виле (и. п. разби какав посао), Ьигф вегСфіеЬепе 1ге((епЬе ©гипЬе (еігсаз еесеііеіп), сопіигѣаге. Казуіући Срнски друпДем риіечима како іе ко разбно на куле на виле, рекло би се како іе топорно : Ово било оно се свило, и т. д. вилает*, т. 1) земта, Ьай Сапф Іегга: отишао на вилает, сГ. постоібина, запича]. 2) ('еиіе, Ііотіпев : чуі(те) вилаете\ сГ. свиіет. вилаёі’лила, іи. уісіє землак.