Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ВИНУТИ СЕ 63 ВЙСУЋ вннутн се, вйяёмсе, у. г. рГ. (Іф (фтіпсіеп, ее уегіеге: Пак се вину преко по л, а Као звезда преко неба винуішша, Г. аи§тн. е. вино. вйнце, п. ЗВеіпфеп, уіпи1ит(?): Винце кисело, срце весело. винчавабье, п. (зап.) УІЗе в}енчаваке. винчавати, вннчавам, (зап.) уіЗе в)енчаватп. винчавати се, вйнчавам се, (зап.) уіЗе в)енчаватн се. вйнчанй, на, но, (зап.) уіЗе в)енчанн. вйнчаница, Г. (зап.) уіЗе в]'енчаннца. вйнчайе, и. (зап.) тіЗе в]енчан.е. вйнчати, чам, (зап.) уісіе в]енчати. вйнчати се, чам се, (зап.) уісіе в)енчати се. вйнчнћ, пг. (зап.) уіЗе в]'енчнћ. ВЙВЬАГА, Г. і) ЮІІЬеГ ЗВеІП(їоф УІІІЗ 8ІІУЄ8ІГІ8. 2) Ьіе §шфі Ьаооп, иуа зііуєзігіз. с?, лозннца. вйанчицА, Г. у загонеци. с Г. тикичпца. вйодла, Г. (у прнм.) уіЗе всцола : Поред расла ружа и вио]ла випирузана, у препіеву: Пошетало )е пет ђевоіака, Шнпер-пеана, Шиком-боіана И ђузелана, Мнмопросава, Пета ђево)ка Вииирузапа вйр, вира, т. (рі. вйрови) і) Ьіе Ше[е іп еіпет §[ц((е, Ьег ЗВіг&еІ, Іосиз йитіпіз ргоГипЗіог, §-иг§'ез: стала вода у внрове (кад на суши престане тећн, него само стоіи у вировнма; тако у равни стану у внрове и оне воде ко)е у планинама нигда не пресишу). вира, Г. (зап.) уісіе в]ера. вйран, рна, рно, (зап.) уісіе в]'еран. вйренйк, т. (зап.) уіЗе вз'ереннк. вйреница, Г. (зап.) уіЗе в]ёреница. вирёница, Г, (зап.) уісіе в)ерёница. вйрён>е, п. ЬаЗ Ѳрёфеп, зресиіаїіо. вйридва, Г. (зап.) уіЗе в)еридба. вйрйз, т. (у во}в.) ЖіпЬефіеІЗ, Іисіі §'епиз. Свякари узлу заоштрен клипић (вириз) па га ]еднн шораіу штапом у висину, а други пттаповнма у висини кече (згађаіу). вирйзаіье, п. ЬйЗ виряз-@ріеІеп, Іисіі §'епиз, вйризати се, зам се, V. ііпрГ. нгратн се вириза, внрнз-(ріеГп, Іисіеге внрнз. вйрити, рйм, у. ітрГ. диіїеп/ зресиіог: вири кроз прозор, вири нза врата; вири миш нз рупе. вйрити се, рнм се, (зап.) уісіе в^ерити се. вйрић, т. (Ііт, о. вир. вйрица, Г. (зап.) сііт. о. вира, вйрнбст, Г. (зап.) уіЗе в]ерност. вйрован>е, п. (зап.) уісіе в)ероваіье. вйровати, ру]ём, (зап.) уісіе в)еровати. вировит, а, о, и, п, вода, ооЦ 2де(еп (ооп еіпет Зііфе), рег ріига Іоса ргоГипЗіога Зесиггепз. вировитнца, 1. мало варошица у Славонсци. вйс, т. (Іос. вйсу) () Ьіе Зрсфе, аііііисіо: днгнути што у вис, с Г. висина. 2) Ьіе Ђехд(рі§е, саситеп топііз: на вйсу: Када будеш вйсу на планнну з) 2тГеІ Ілвва. вйсёв, т. планина близу Омнша. вйсибаба, Г. Ьаь ©фпеедїосЕфеп, §аіапіћиз піуаііз Ьіпп. висйна, 1. (асс. вйснну) Ьіе )3(фе, аііііисіо. вйсити, сйм, у. ітрГ. |ап$еп, репсіео, сГ. вифети: Што виси нек’ отпада. вйсдедица, Г. загонеци: Вывела ]’е вис/с.лица, под ком е)еди косматнца, Бога моли косматнца да р; падне виціелица (д)евеннца и мачка). вислети, сйм, у, ІіпрГ. (по іугоз. кр.) уісіе внснти. вііска, Г. <) ЬаЗ ЙВіеІрегп, Ыппііиз, сГ. внсак: Виска кока, а }'аук іунака 2) (у Ц. г.) уісіе вриска: Стаде виска млади^ех момака вйснути, внснём, у.рГ. (уЦ. г.) уіЗе врнснути : Она (асно од радости висну вгісок, внсбка, внсоко, (вйсокй, ка, ко, аЗу. внсоко, сотр. вйшй) ђоф, аііиз. высока, Г. аЗр планнна у Далмаци^н випіе Сика, вйсокй стёфан, т. Тако се у народу зове снн кнеза Лазара, ко]и ]’е нослиіе Косовскога бо)а у Србиін владао и ко)и ]'е зндао намастир Манассу. У народу се нашему припови]еда да ]е Вйсокй Сте*ан по смрти оца сво)ега поб;егао у Московску па посли]е неколико година одонуда с во]ском преко Маџарске дошао у Србиіу и с Турцнма се био и надвладавши их н претіеравши преко мора бацио за кима сво) буздован у море говорећи: „кад ова] буздован изишао на сухо, онда се и Турци вратнли амо!” а буздован одмах сам нзнђе на бри)ег; у том му се авђео )авн говорећи: „И тн можеш и кок ти може, али ти Бог не да.” сГ. Сибиканин Ланко: Гради, кнеже, бнће тн за душу, И за здравле Високом Стевану вйсокб, п. аЗ). еіп ©ГоЬіфеп іп йоЗпіеп, нотеп игЬіз: Од Високог паша Асан-паша височица, Г. на]вншн бри^ег у Велебнту више Госпніїа. височица, Г. главица између Мартинића и Спужа: Под зелену гору Височицу висул>ак, лька, т. само у ово] загонеци: Виси висн висулзак, Бога моли трчул>ак да отпадпе висулак ? (т. ). жнр н свнкче). вйсућ,т. планнна на ліцево) страни Цетнне близу Омнша. У то) планини има)у зндине од градића, за К0)'н се приповиіеда да га