Srpski sion

СРПСКИ сион НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ ОВЕТОГ СИНОДА.

В ласник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. — У редник : САВА ПЕТРОВИЋ.

Број 15.

У НОВОМ САДУ 15. АПРИЛА 1891.

Год. I.

СЕШИНАР ЗА 0БРА30ВАЊЕ МАНАСТИРСКО-ШОНАШКОГ СВЕШТЕНСТВА. Од Јеромонаха Сергија ХЛакрак-Нини^а. (Наставак.) јагледајмо еамо боље у очи онпм раз- манаетири имали сматрати за економска ^лозима, који томе мишљењу за основ добра, а калуђерн за економе и ништа служе — иа ћемо лако увидети, да је мп- више, — није лн онда близу памети нишљење то скроз једнострано. тање: па на што нам онда манастирскп По томе мишљењу манастпри нису ј калуђерн? Та економу није нужде, да ништа друго, већ економска добра, или прима на се монашки постриг и чин свешспахилуцп — а калуђери ништа друго. тенички, а и она свештеничка одећа биће до ли економп. Манастири немају друге , да више смета, него што помаже ревном стварне цели, ван да се одржавају и чу- и усталачком економу!. Ако се за манавају од иропасти — а калуђер има вред- I стире траже само добри економи, не би ли

ности само у толико, у колико је вредан економ, или прецизније да речем, у колико успешније може да врши економске, материјалне задатке при манастиру. Духовне, задужбинске, заветне и културно-просветне цели манастира — а упоредо с тим: духовни, свештенички, религиозно-морални, просветни и хуманитарни задатци мана стирско-монашког свештенства — све су то незнатне ствари и лако превиђене ситнпце, а главно је и најкрупније економија и вешти калуђерски економи, који као да су са мајчиним млеком сву економску мудрост и вештину присвојили. Но ако би то тако било, ако би се

боље било онда са свпм укпнути сталеж манастпрских калуђера, — оне простране манастнрске цркве затворити, или у магазине претворити, а манастирска добра предати у руковање стручно образованим' цивилним економима, који ће, под добрим надзором, манастире у материјалном ногледу, ио свој прилици, много боље знати унапредити, него монашки економи? Ми ћемо доцније проговорити коју о томе, да о укидању реда манастирско-монашког свештенства и о секуларизацији манастирских добара — не може бити говора, не само из религнозно-моралних, већ и из јуридичко-правних разлога. За