Srpski sion

СРПСК

сион

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА НРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ НОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.

СА ЕЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

В ласник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. — У редник : САВА ПЕТРОВИЋ.

Број 22.

У НОВОМ САДУ 3. ЈУНА 1891.

ЛИЧНОСТ ГОСПОДА ИСУСА ОТСТА. с руског превео ; ЛУКА ПОПОВИб., парох панчевачки (Наставак.)

Год. I.

а не би ко помислио, да готовост Христова којом је увек праштао, проистицаше из недостатка иравствене строгости у Њему! Не; сегимо се, како је свом силом речи своје карао Фарисеје, како је истерао трговце пз храма. Није могуће објашљавати трпељивост Његову тиме, као да у Њему, слпчно Стојпцпма беше отупљена пријемљивост к страдањмма, као да до срца Његова не допираше никаква туга. Он осећаше тако силно, како је то могла само осећати Његова најчи стија душа. Окусио је сву чашу страдања, кап по кап све до дпа, и страдао је тако, као што није страдао ни један човек. Он осећаше бола п страха; тело му осећаше муке, душа тужаше при помисли на смрт, јер муке и смрт противе се здравој природи. Он је преживео најтежи час унутарњег живота свог у оно доба, када висаше на крсту, остављен од свију, шта више и самим Богом, и лишен сваке утехе, када ни један зрачак светлости не допираше до Његове душе, и када је потиуно могао рећи: има ли

страдања, равног Моме. страдаиу ? (Плач. Јер. 1, 12). Баистину, потребна је надчовечанска сила духа за тако смирени, незлобни одношај ка људима и за тако нечувено трпење, пред којим с побожним чуђењем мора застати сваки онај, који је безпристрасно изучио и проучио живот Христов. Басколико дело искунљења беше дело иослушности од стране Христове према Богу Оцу Бећ од вечности беше Богом опредсљено, да Син Божји прими тело човечје на се ради искунљења људи, и гле, Христос, дошавши на свет, говори: Долазим да исауним вољу Твоју, Боже. (Јевр. 10 7, пс. 30, 9) Баплотивши се, Он, као прави човек, у свему, осим греха, сличан нама имађаше Своју човечју вољу, која се разликоваше од воље Божанствене. Али Његова човечија воља никад не делаше супрот вољи Божанственој: ону слушаше само у толикој мери. у коликој се она не би овој последњој противила. Он непосредно говораше: „ Сигиао сам с неба не тога ради, да чииим вољу Своју,