Srpski sion

С тр . 452.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 29.

су то стручци п китице иесама и иесмица лирских, али су испеване из душе и срца свога доба, из утисака живота и света, у ком се песник кретао и живео, а то и јесте аксијом за праву ноЈезију, ио којој се познају правп лирски песници. За ране младости изишао је на глас у народу својим песмама, које сретном композицијом Ђурковпћа негда коровође панчев цркв. пев. друштва, омилпше срцу и грлу народном. Као песник иојавио се прота Баса на српском Јеликону, кад но на њему отпоче вејати чистији и свежији зрак. Од својпх савременика, запевао је он лепим језиком народним, те можемо рећи, да је био претеча потоњем славују нашем Бранку Радичевићу. Песме су му, то под правим пменом, то под омпљеном му променом имена угледале света у тада највиђенијим и у нас пајбољим књижевним листовима: „Скоротечи", „ Срп. Нар. Лисш>у ", ..Лачкој 1Јили и , „ /^олубици", „Зимзелену " и „Подунавци" . Савременици му беху: Малетнћ, Суботнћ, Боројевић, Срб-Милутин (Никанор Грујић , Станко Браз и т. д, С нротом Басом леже у гроб последњи гардиста старе нам гарде родољубивих несннка, што их је банатска колевка одљуљала; прије њега прогута црни гроб Ј. II. Сшерију, Ђуру Јакшића н Ђ. Жалешића. Је ли проти Баси говело, да који миомирни цветак из туђег перивоја пресади у свој перивој, он је, владајући необично лепо језиком немачкпм, и на речи и на нисму, вештачки умео то заоденути одећом ерпском, оку српском угодном, и задахнути духом, српској душп и срцу пријатним и милим. Особито лепо превео је Шилерова „ ј Гњурача" и Клајстову „ Химну Вогу и . Најпознатије су му песме: „ Радо иде Србин у војнике и ; „ Одби се бисер грана „Ајдуци " („Бећ из густог луга купе се ајдуци", Зимзелен 1847). Но да пођемо ближнм редом : а.) У „Скоротечи" (1842. издавао Дим Јовановпћ) бр. 3. „Љубопеваг\ и (позната обљубљена несма: „Ти плавиш зоро златно"); бр. 7. ,.Љубичица и (по Гете-у); бр. 17. „ Граничар" (балада по Ј. Н. Јо§1-у: „Бег СогсЈошзс"); бр. 29. „У славу Њ. С. Јосифа РајачиЛа и ; бр. 33. „ Цвет" ; бр. 38. „Девојка и ; „Гњурач и (по Шилеру „Скоротеча" 45. бр.); „ Рибар и (Гете) 51. бр.; „Мојему иријашељу Д. Тиролу Србипу у споменицу" 71. бр.; „ Чедоубишељка и (Шилер) 74. бр. б.) У „Срп. Нар. Листу" (издавао Теодор Павловић) за 1842. бр. 27. „Сави Текелији и ; бр. 29. „Косово и ; бр. 48. „ Радосш и жалосш и . в.) У „Бачкој Вили" (1845. нздавао Др. II. Јовановић) „ Љеиа Маца и („српске кћери чарнооке"ј, „ Једној Срижинм и у сноменар, биттђисћ. г.) У „Зимзелену" (за 1847. издавао А. Андрић) „ Гроб Обили&а и , „Ба,ук и (превод од Гете-а), „Црни Ђорђе и ; (за 1848. г) „У славу божију и ; (превод од Клајста) „Да Ле Бог и ; „Младој невесши и ; „Турсгој раји и ; „Југ Богдан и његови синови и (Кантатасцена за бас и хор сложена у музику и иевана у Панчеву). д.) У „Подунавци" (издавао ЈБ. Ненадовић) бр. 33. 1848. Одзив на несму: „Устај устај Србине". е.) У „Голубици" (издавао М Светнћ 1844 г.) „Ода преузвишеном Србину Симп Милутиновићу (Чубри Чојковићу)." Има у преводу и рукопису Емилију Галошијеву од Лееинга У Панчеву је у 40 тим годпнама било добровољно позоришно друштво. Жив-