Srpski sion

С тр . 146.

..ПЧКЧЛ! СПОН."

Г)|'. 10.

којега не може се више узети отправнина, него јој остаје иридржана мировина за случај, да можда други пут обудови. Удовица, која је избор једанпут учинила, не може од истога одустати. Ако она удовица, која си је мировину придржала, остане и носле свог другог супруга удовицом, добија своју мировину иочињући од даиа смрти свог другог супруга, ако прописани уветм за нсту јога увек постоје. §. 23. Ако удовица у оно доба, кад јој је муж умр'о, има најмање двоје деце испод узраста нрописанога овом уредбом, добија за свако дете васпитпу припомоћ. §. 24. Васпитну припомоћ добија удовица за свако дете испод узраста озиаченог у §. 20. и у том случају, ако се треће детс ири смрти мужевљевој још није родило, али за поемрче од дана, кад се родило. §. 25. Удовице добијају у име васнитне прииомоћи за свако дете, које има и док има право на ваепитну припомоћ, годишње х / 6 своје мировине, и та се месечно у напред иеплаћује. §. 26. Мировину и васпитну ирипомоћ деци почињу удовице уживати од нрвога дана сл.сдећега месеца после смртн мужа. Мировину пак престају уживати : а.) са концем мес-еца, кад су се на ново удале, б.) еа оним месецом, кад умру. §. 27. После смрти удовице матере или удовца оца добија свако сироче у име васнитне припомоћи годишње г / 3 материне мнровине, али изпое васпитне припомоћи свој деци не може бити већи од материне мировине, Ако дакле више од троје деце нмају право на ваепитну припомоћ, онда се има материна мировина на сву децу иодједнако разделитн. '§. 28. Ово ираво губе деца, ако се неморалпо владају. А деца, којих се отац оженио у стању мира. а после женидбе није више активно елужио, немају никако ирава на васиитну приномоћ. Напротив задржавају деца то право, ако им мати није живила, е мужем при емрти мужевл.евој, или ако им је мати изгубила своје ираво на мировииу са своје кривице, или ако им се мати после очине смрти удала, §. 29. Ваепитна припомоћ деце пе може се отправпнпом заменити.

ГЈ1А.ВА III. 0 мнровннскош фонду. §. 30. Мировински фонд оснива се на овај начин: а.) сваки чиновник, проФееор, учитељ и учитељица ће у првој својој години елужбе у месечннм оброцима уложити у мировински фонд једну четвртину редовне плате, на толико исто улажс н на исти начин од сваке новишице своје нлате; дочим је за остале годнне свога активнога службовања обвезан у месечшш оброцима уредно уплаћивати 2% своје редовне плате; б.) у тај фонд улази и писарничка пристојба од хипотекарних зајмова, којн се из народноцрквених Фондова издају. §. 31. Уложени новац не издаје се никоме ни у каквим приликама из мировинскога Фонда натраг. §. 32. Овим фондом руковаће главно управнтељство сриских народно-црквених Фондова у Карловцима, н воднће засебан рачун о њему. ГЛАВА IV. ТГрелазна опродељеља. §. 33. Да би овај мировински фонд одмах у живот ступити могао, уносп се у њега сва до сад ирикупљена нисарина (§. 30.) која постаје тиме његовим саставним делом. Док овај мировинеки фонд не достигне ону висину, да буде у стању све доспеле мировнне потпуно подмиривати, даваће му се годишња субвенција из народно-црквеног неприкоеновеног п клирикалног школског Фонда, која ће се према исказаној потреби у еаборскн прорачун увршћивати. §. 34. Чиновницима, проФееорима, учитељима и учнтелзицама горе означених завода, које ова уредба, кад у живот стуии, у служби зетече, урачунавају се у године службе све године, које су у служби до тога дана провели. §. 35. Чиновиици и особе учитељског звања, које ова уредба, кад у живот стуни, у служби затече, имају одмах почети у мировински фонд у месечним оброцима уилаћивати једну четвртину евојих у §. 6. назначених редовних бернва, и мораЈу ту четвртнну потиуно уплатити у течају једне године дана. Истим начином имају у року од једне године такођер уплатити четвртину сваке повишице, која ће нм се каснпје у име редовних берива дозволитп.