Srpski sion

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСБЕТНЕ И АВТ0Н01НЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ 1ИТР0П0ЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. ш 1МШ11111 шатег В ласник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. - У редници : СЕРГИЈЕ ШАКРАК-НИНИЋ и САВАПЕТРОВИЋ. Ц У НОВОМ САДУ 10. МАЈА 1892.

ПРАВОСЛАВНИ ДОГМАТ 0 ЦРКВИ.*) 1. Чудновата је заиста та појава, да све до даиас ни римска црква а ни протестантске вероисповести немају никакве авторитативне деФиниције догмата о цркви, која би опште примљена била. Ова појава тим чуднија изгледа, кад се зиаде, да је догмат о цркви не само унутарњи, него и спољни центар сваке црквености. Повода и могућности имадоше како романизам тако и протестантизам к томе доста. Пре свега текао им је црквени живот све до данас слободно, те није био насилно вековима угн.етаван, као што се то десило с православном црквом од пада Цариграда 1453. па све, тако рећи, до најновијег доба. *) Одломак из дела „Догматичка богословија правосдавне цркве, од доктора богосдовије, права и философ ије Емилијана илеменитог Радића", које је дело по'■већсно Његовој Светости Патриј»рху српскоме Георгију »ранковићу, но које до сад због слабог одзива претилатника није могло угледати света.

Могунности и то наЈслоооднпЈе имали су дакле доста. Но и повода беше, јер с једне стране хвихова узајамна борба, с друге нак стране самосвоЈ'но развиће односно органисање романизма и протестантизма од реФормације овамо, давало је и сувише повода, да за себе деФинишу горњи догмат. Па инак то до данас ие учинише. А да нису учинили, види се из следећег. Тридентински сабор, кој'и је иза реФормације произвео „контрареФормацију" у римско]* цркви т. ј. исту ј - е реорганисао према приликама, које је реФормација створила, није се ни упуштао у деФинисање догме о цркви. 1 ) А то исто важи и за ватикански сабор, ма да Ј*е исти иначе утицао одлучно на догму о цркви својом догматичком одлуком „Ра8!ог ае^еппш", којом је^као што је но-

V V;

') Ас1а сопсПп ћчсЈепЉп ОГиЈсхен 188^.), 1 седница. 1п