Srpski sion

НЕДЕЉНИ Л1ЛСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТ0Н01НЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ 1ИТР0П0ЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. 1а 11И®да а В ласник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. - У редници ТСЕРГИЈЕ ШАКРАК-НИНИЋ и САВА ПЕТРОВИЋ. —^ У НОВОМ САДУ 25. ОКТОБРА 1892.

(В !

ц/х '1Л.ад ови ретци света угледају, већ ће бити на окупу чланови сри. нар. цркв. сабора у Карловцима, те ће данас — сутра предузети расправу автономног нам питања, од кога ће зависити даља судба наше цркве и народа, судба наше школе и целог нам црквено-народног живота. За сабором, који је ево сада на окупу, уздисали смо ево више од две године дана, — тражили смо, да се што пре сазове, па да предузме посао око дозиђивања наше црквено-народне автономије. Осим тога за овај садашњи сабор везивала се нада, да ће се на њему спровести потпун споразум између јерархије и народа. Дозиђивање цркв. нар. автономије и сноразум између народа и јерархије — то је већ од 3 године амо гесло свих народних пријатеља и родољуба. Да сазвани сабор та два важна задатка своја изврши како треба, на задовољство цркве и народа

био би то најзнатнији, најсрећнији и најблагодетнији од свих оних сабора, које имађасмо за ових 200 година, од када се у ове земље доселисмо. На темељу међусобног споразума саграђена автономна зграда, била би чврсти град, у коме би црква и народ законом сачувани били од страних спољашњих утицаја, те би, у границама наших црквено-народних установа мОгли као народ живети, те развијати клонулу верску и иародиу свест, чувати наше тековине из прошлости, а уз то постенено стварати боље услове за наше црквено и иародно напредовање. Од поменута два задатка, што их овај садашњи наш сабор има да реши, иама се чини, даје утврђење споразума између јерархије и народа важније и од самог дограђивања наше цркв. нар. автономије. Из искуства знамо, да при неспоразуму и неслози између та два најважнија Фактора