Srpski sion

С ТР . 646.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 41.

СВБТО ПИСШО КАО НАЈСТАШИ ПИСШБНИ СПОШЕНИК 7 СВЕТСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ.

Написао Тимотије Димитријевић, свештоник у Суботиди. (Наставак).

то ее тиче происхођења Петокњижија-, три главније хппотозе имамо да о.цоменемо. Нрва беше изречена нрви пут Аструком. По ово.ј хипотези, постојали су још пре Мојспјева Петокњижија неки стари документи, а из тих старих докумената саставио је доцнији један писац једно веће дел.о, а то и јесте садашње Петокњижије. Ово је тако звапа ирва, хшотеза или јасније: хииотеза докумената. Но што је најчудноватије у овој хииотези не опредељава се, колико је било такових старих докумената, и ко је исте написао; о свему овоме нема ничег онредеље .ога, већ сваки заступник ове хипотезе може замислити толико докумената. колико му је воља, а исто толико и писаца. Ето, на каквој се самовољи оснива, ова прва хипотеза. Давид Илген — доказивао је, да су се два Елохисте и један .Јеховиста трудили, употребивши старе записе, те саставили књигу Посуања. Грамберт се задовољио са два главна документа. Хкпфелд је тврдио, да је био један јеховистички и два елохистичка документа, но да су исгп били од иисца Петокњижија на неКим местима ноПрављени и измењени. 30 — Доказиватн самовољу заштитника ове хииотезе, држим, да је сасвим излишно. Други испитивачи происхођења Петокњижпја поделише ове документе на мале одломке или фрагменте, који одломци. по- њиховом мњењу, беху написани у разна времена, а садржаваху податке генеалошке, разна историјска факта, или боље рећи опширна причања и законе, које је све доцније неки компилатор саставио у једну целину и~ издао у виду данашњега ГГетокњижија. Ово је друга хшсотеж , тако названа: а иаотеза одломџка нлп 39 Давид ЈИлген у делу: 1 г гкшк1еп <]ез Јеги8а1епп8сћеп Тетре]агсћГУ8 111 1ћгег 1Јг2'ев1"ак. НаПе. 178!), доказпвао је, да у еамој кљпзп ЈТоетања бепге с/вега еедамнаеет докумената употребљено: овај материјал обраднше три шгеца н то тако ветпго. да је поеледњн пиеац једва имао пгто да пзменн. Огатћего-; Тлћп §-епебео8 весшкЈпш ћпНе* гке <Н<то8сепбо« асЈитћгаШ поуа. Мрахае 1828. Хннфелд: 1)]'е ^иеПеп <1ег (м-пе*'.- тк1 <Не АгС Нггег 'Аи8аттеп8е!.2пп^. ВегНп. 1853.

фрагмената. Отац ове чудновате епстеме пли бо .Ђе рећи хипотезе, беше чувени Ј. С. Фатер, који истина није одрицао, да су неки од овпх одломака могли. бити написани и Мојсијем; но ипак доказиваше, да већи део ових одломака иринада времену много доцнијем т. ј. времену Давида и Соломона,. шта, више, неки одломци су још из доцнијег времена, а, у једну целину били су исти одломци скунљени тек за време в авило нскога р опства. 4 0 Од мњења Фатерова у неколико одступа Де-Вете, који је после изменио своје мњење. Волнеј пак доказиваше, да је Петокњижије састављено из одломака тек у време Јосије, свештеником Хелкијом. (4. књига царства 22. глава.) Но када се уверигае научењаци т. ј. критичари, да Петокњижије није могло постати носредством елучајнога и механичнога преписивања из старих докумената, или из одломака, тада измислише нову систему, која је признавала само један основни докуменат, .— увеличани, допуњени и издани у облнку данагањега Петокњижија или бол>е рећи Шестокњижија, једним или многим доцнијим писцима. Ово је треЛа хгтотеза, која се назива: хииотеза доиуне. По Евалду, основатељу ове хипотезе, тај иримитивни докуменат био је елохистички, јер се до главе 6. књиге Излаека унотребљава само име Елохим, но за то је исти еадржавао у себи неигго и из старијих записа. За м.ало иа се иојавио, вели Евалд, јеховиетички докуменат, у коме се оиет из старијих запиеа по негато налазило. Напослетку трећи писац 40 Ј. С. Фатер у делу: Соттеп&г пћег <Јеп РепТаЈ. На11е. 1802—5. на странн 431. п даље 111. т. стара се да докаже. да се у Петокњижпју може много фрагмената разлнковати; на странн 46(! п даље доказује. да тн фрагменти нринадају разним ниецима: на. страни 506 н даље говори. да је те фрагменте један од последњпх ппсаца распбложпо но хронолошкоме реду. Упозорујемо читабце на тврдњу Фатерову. јер је иста најбољи доказ само воље критичара и исиитиВача Мојсијева ЈХетокњнжија; јер онп једном тврде, да су у Петокњижију догађаји изложенп у хронолошкоме реду, а друиг нут, да догађајима у Петокњижију баш хронолошкп распоред оскудева. једном речју. како је кад нужно.