Srpski sion

С тр . 762.

„СРП СКИ СИОН ."

Б р . 48.

штински Школски Одбори, да уиуте своје нодручне учитеље, да ученике своје у рационалном пчеларењу ревносно поучавају а Одбори да се састарају о средствима, којима би се у школскоме врту ма и омањи кованлук устројити могао. — Бр. 189./106. Сходно отпису високославнога Народно-Црквеног Школског Савета од 30. јула 1893. бр. 140/123 извештавају се Општински Школски Одбори: да је књига „ Библијске ио-

вести за Ш. разред основних училишта, ирикупио и удесио Ив. М. ПоиовиЛ и издала књижара Луке Јоцића у Н. Саду 1893. цена 15. новч." истим високославним Школслим Саветом као уџбеник у српским нравославним народним школама одобрена — о чему се имају и учитељи тамошњих народних школа известити. Из седнице Епарх. Школског Одбора Бачкога, у Новоме Саду 2. (14.) септ. 1893. епархијски школски одбор бачки: Васа Пушибрк с. р. потпредседник.

Ч'

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

ПОСЛЕ ПРВЕ СВЕШТЕНИЧКЕ СКУПШТИНЕ.

ако свештеничка скупштина, одржана 4. новембра о. г. у Новом Саду, није бројно посећена у оној мери, у којој би била посећена, да је сазвана ранпје и пре, она је, према добу дубоке јесени, а с обзиром на непогодно време, које је већ тада трајало такво 14 дана, и с обзиром и на комуникацијона средства, која су многој браћи, а особито оној у горњо-карловачкој и пакрачкој дијецези слабије или никако на расположењу, а особито у дотично доба године и па непогодном времену. — ипак посећена врло добро. А кад се узму све те побројане околности у достојан обзир и објективно се процене, и кад се к томе дода још и то, да је то скупштина и збор, на који се није „вукао" нико, него да се на њ долазило узвишеном побудом чисте самосвести, која је оличена била у интелигенцији сваког поједииог члана скупштине, — онда је та скупштина и бројио тако посећена била, да и с те стране на њу, без усиљавања, са задовољством погледасмо. Али оно, чиме се можемо и смемо ноносити, то је она интелигепција, коју је скупштина доказала, то је она достојанетвеиост, озбиљност и објективност, коју је скупштина показала и при генералној и нри специјалној расправи питања о своме удружењу н осталих нредмета диевнога јој реда.

Тежина је свега у томе, што је скунштина умела прећи свој Рубикон, и мисао свога удружења оживотворити; дати јој организацију и поставити најнужније услове за живот, те изнети је из скупштипе пред цркву и народ као свршен чин. Тежина је у томе, што је скушнтипа умела у достојан и оиравдан озбир узети жељу и наду тако огромне већине свештенства нашег, каква се декларирала у 27 протопресвитератских зборова, те свештенство наше поставити, ако Бог да, што пре у положај, да својој цркви и народу послужи снагом и ередствима, која му као неудруженом до сад на расиоложењу стајати — нису могла. Тежина је у томе, гато је свештенство цело, непосредно из уста своје црквене врховне поглавице чуло, да данашња виша јерархија није противна, а да је досадашња била противна таквом свештеничком удружењу, и да ће свештеничко удружење, док се кретало буде у оквиру каноничких установа и себи постављеног задатка, увек моћи рачунати на заштиту и помоћ данашње више јерархије. Тежина је и у томе, што је свештенству већ дана нрилика, да стече најкласичније уверење, да виша јерархија, у данашњим одсудним данима по цркву и народ, очекује и жели да чује у многим питањима мигаљење и жеље свога свегатенста, мишљење најзрелије и најбоље, жеље нај-